Izvor: B92, 31.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija 1244 nije za nas dobra
B92: Samo dan pošto je gospodin Suroi iz Prištine objavio vest o eventualnoj američkoj rezoluciji o Kosovu, koja bi danas trebalo da bude na konsultacijama u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podeljena ambasadorima članicama UN-a, i agencija „Tanjug" je, pozivajući se na nezvanične izvore iz UN-a, napisala da će tekst biti danas podeljen na tim konsultacijama svim ambasadorima članicama Saveta bezbednosti. Nema mnogo detalja o ovome sem jednog, da su u nekim delovima stavovi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prilagođeni primedbama drugih strana. Stigla je i informacija o eventualnom nastavku pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Kako će se do kraja priča sa Kosovom završiti, to očito sada zavisi od dogovora Rusa i Amerikanaca, a manje od Beograda i Prištine. Profesore Viskoviću, evo agencija „Tanjug" je objavila, pozivajući se ne nezvanične izvore iz Saveta bezbednosti UN-a, da će danas ipak biti podeljen nacrt rezolucije o Kosovu ambasadorima članicama. Piše da neće odmah biti glasanje, već SAD samo žele da upoznaju ambasadore sa nekim izmenjenim delovima, u koje su dodate i primedbe drugih strana. Kakvu političku ili diplomatsku težinu ima upoznavanje sa tekstom nekog predloga?
Visković: To je pripremna faza za eventualno iznošenje, oficijelno, zvanično iznošenje tog predloga rezolucije kao akta o kojem Savet bezbednosti treba da raspravlja i odlučuje. U ovom trenutku SAD još to ne iznose kao zvaničan predlog o kojem se odlučuje na sednici Saveta bezbednosti. To su klasične takozvane konsultacije, rasprava među članicama, predstavnicima zemalja članica koji su ambasadori koji ih predstavljaju u Savetu bezbednosti i njihovi saradnici, i to je način da se zapravo ispipa teren, da se oceni da li taj predlog ima prođu ili nema, da li može dobiti potrebnu većinu, koja je devet glasova, bez protivljenja stalnih članica. I naravno da u takvoj situaciji strana koja iznosi potencijalni predlog rezolucije želi da bude sto posto sigurna da će to biti uspešno, a naravno u proceduri uobičajenoj u Savetu bezbednosti to znači istovremeno i mogućnost ostalima da na neki način utiču u nekim finesama, u nekim detaljima na sadržaj same buduće rezolucije.
B92: U vesti se pominje prethodna rezolucija, mada mi ni tu prethodnu nismo do kraja upoznali. Imamo samo nezvanične informacije o tom navodnom nacrtu američke rezolucije, gde navodno nije eksplicitno pominjana nezavisnost. Dakle, da li možemo da pretpostavimo da su delovi koji su u skladu sa nekim stavovima drugih strana, izmenjeni u skladu sa stavovima Rusije i Kine?
Visković: Pa to može biti i u skladu sa stavovima Srbije. Oni će, naravno, uzeti u obzir stavove onih koji su imali drugačije mišljenje od njihovog, odnosno onih zemalja koje su njih podržale, jer već u prethodnim konsultacijama su dobili podršku od nekih, ali primedbe i suzdržanost od drugih. I naravno da Amerikanci taktiziraju tražeći način da uključe neke primedbe koje možda ne bi suštinski promenile ono što oni žele, ali bi izašle u susret interesima i stavovima drugih strana da bi ih time omekšali, odnosno sprečili protivljenje samoj rezoluciji posebno Rusije ili Kine kao stalnih članica, koje imaju veto, koje mogu onemogućiti usvajanje rezolucije.
B92: Ako u ovom trenutku analiziramo pozicije dve velike sile, Rusije i Amerike u vezi sa Kosovom, da li možete da procenite do kojih granica su one spremne da idu u pokušaju da se dogovore? Da li su i jedna i druga sila spremne da ugroze druge sopstvene interese koje imaju u različitim delovima sveta zbog ove priče?
Visković: Ne svoje suštinske interese, neće ugroziti svoje suštinske interese, ali će odmeriti snage, to je posve jasno.
B92: Šta to znači?
Visković: Pa to znači da nije samo ovo pitanje oko koga se oni razilaze. Kad bi samo ovo pitanje bilo, onda je za nas vrlo nepovoljno, onda bi se moglo lako očekivati da će ruska strana tu popustiti ili da će Amerikanci s njima napraviti neki aranžman, neki dil i naći neko zajedničko rešenje. Oni imaju i mnogo ozbiljnijih pitanja oko kojih se spore, recimo pitanje instaliranja raketa u Poljskoj i radara u Češkoj i neke druge stvari, dolaženje NATO-a na same granice Rusije ili druga pitanja koja Rusija smatra strateški opasnim po sebe, to je pitanje naravno kontrole nad Kaspijskim bazenom i slično. To su mnogo ozbiljnija pitanja od Kosova, ali Kosovo je tome pridodato i treba ga posmatrati u tom kontekstu, ne kao jedini problem oko kojeg se razilaze, nego kao jedan od problema oko kojeg se razilaze.
B92: Da li dobro razumem da je Kosovo najpovoljnija tema za odmeravanje snaga, jer ni Rusija ni Amerika ovde nemaju suštinske...
Visković: Ono je ovog trenutka na dnevnom redu, i naravno kao takvo o njemu se raspravlja i onda se snage odmeravaju, malo obaraju ruke. Rusija pokazuje očito nameru da se vrati kao veliki ravnopravni igrač na svetsku scenu. Ona je celu deceniju bila potpuno potisnuta, čak ispod nivoa drugorazredne sile, u međuvremenu je ojačala, stekla je i samopouzdanje i finansijsku stabilnost, ima naravno moćan instrument u rukama, to su energenti. I oni žele da konačno poprave svoj položaj, da povrate nekadašnju poziciju u kojoj su al pari razgovarali sa Amerikancima, i naravno da u toj svojoj želji oni koriste i ovu priliku da odmere snage i da pokažu Amerikancima vrlo jasno i posve izričito, to je i Lavrov juče rekao, da oni ne odstupaju tek tako od svojih stavova. I drugo što je implicitno rečeno, ne tako eksplicitno, ali svakom diplomati je to jasno, lepo je rečeno: „Bez nas, mimo nas ne možete."
B92: A da li je američka administracija iznenađena ovako tvrdim stavom Rusije? Amerikanci su do sada navikli da rešenja koja oni nude uglavnom bivaju prihvaćena, da je to rešenje koje je ponuđeno. Barem na ovim balkanskim prostorima na kraju su uvek oni bili ti koji su izlazili kao ’pobednici’ kada je bilo reči o različitim krizama, jer se njihovo rešenje na kraju prihvatalo. Da li je ovo vreme u kojem će Amerikanci morati malo da redefinišu tu svoju poziciju velike diplomatske sile iza koje stoji velika sila?
Visković: Pa ne samo velike sile nego apsolutno dominantne sile, posebno u slučaju jugoslovenske krize. Uzmite samo primer recimo pregovora u Dejtonu ili Rambujeu, gde su formalno bili i predstavnici Rusije i predstavnici Evropske unije koji praktično nisu imali nikakvu ulogu, čak se tadašnji ruski ambasador žalio da ga poslednjeg upoznaju sa onim kad su se već svi saglasli, svi znaju, onda on dobija na uvid o čemu je odlučeno. Rusija to više ne želi da prihvati i sad je u situaciji da može da se izbori za takvu poziciju, onda nije mogla, objektivno je bila zaista u vrlo podređenom položaju, ekonomski krhka, slaba, opterećena unutrašnjim problemima, i naravno da sada ona koristi šansu da povrati uticaj, moć koju je imala. No, ja mislim da se događa nešto i Amerikancima što oni sami imaju kao problem. Postoji jedno uvreženo shvatanje, čak i u američkoj teoriji spoljne politike postoji jedna ironična šala da u diplomatiji ili spoljnoj politici ništa nije tako uspešno kao sam uspeh. Hoće se zapravo reći da se često ponavljaju stari modeli ponašanja koji su u nekim trenucima bili uspešni. I sad mi se čini da još američka administracija nije spremna da prihvati sama tu konstataciju da je zapravo došlo do velike promene, da Amerika više ne može ono što je do juče mogla. Naravno, oni pokušavaju. I ne treba biti naivan, ja bih zaista bio pretenciozan i neodgovoran čovek kad bih smatrao da ja mogu bolje da procenim šta se zaista događa u Rusiji sa ruskom diplomatijom od Amerikanaca, koji sa njima dnevno operišu, koji imaju stotine diplomata, eksperata koji se bave Rusijom, od same Kondolize Rajs pa nadalje, koji verovatno uočavaju i neke pukotine. Mene sve vreme intrigira, to je zapravo ono što me strašno zanima, što ja ne znam, jer nisam specijalista za Rusiju, da li Rusija stvarno u ovom trenutku brani principe, zaista se bori samo za to, ili pokušava i nešto da istrguje sa Amerikancima, odnosno Zapadom. Oni imaju mnoge interese gde bi popuštanje Amerike bilo i te kako značajno za Rusiju, mnogo značajnije nego da opstanu na ovom pitanju koje je za nas primarno, za njih sekundarno. Tako da me silno zanima i čekam da vidim šta će se dogoditi na samitu G8, da li će doći do popuštanja, do promene stava u direktnom susretu Putina i Buša ili će ostati Rusija tvrda na ovim pozicijama.
B92: A da li možete da kažete čemu se nadate posle jučerašnjeg sastanka, na kojem su stavovi ostali kakvi su i bili? Mada je u saopštenju sa sastanka na ministarskom nivou pisalo na kraju da će biti nastavljeni razgovori, da obe strane vide da postoji prostor za dalje dogovaranje.
Visković: Pa ja tu opet, uz rezervu zaista da nisam ekspert za Rusiju, mogu da kažem neku svoju procenu, koja je zasnovana na svim ovim podacima koje imam, da će Rusija popustiti samo ako dobije nešto jako značajno za uzvrat. Oni mogu da popuste, ali moraju dobiti nešto bitno, jako bitno za njih, to ne može da bude kozmetika, ne mogu da budu zadovoljeni tek tako nekim formalnim ustupcima. I navodi me da ipak o tome razmišljam i to što Amerikanci u nekoliko navrata ističu, možda i previše samozadovoljno i samosvesno, da će doći ipak do ruskog popuštanja, verovatno rade nešto na tome. Ne verujem da bi od američkog ambasadora ovde Polta pana dalje oni davali takve izjave da nešto iza toga ne stoji. Da li imaju dobru procenu, to ne mogu da garantujem, možda i Amerikanci greše, ne bi im bilo prvi put da pogreše u proceni, ali čim tako nastupaju čini mi se da ipak na nečemu rade, o nečemu pregovaraju, trguju. I mene jako zanima da vidim da li će Rusija zaista uspeti da dobije za sebe nešto jako bitno, a u tom slučaju se ne bih iznenadio ako oni ipak i popuste oko Kosova.
B92:. Da li je sastanak G8 i odmah sutradan ta rezolucija, koja se pominje već nedeljama, tekst koji se deli danas članicama Saveta bezbednosti uobičajen diplomatski sled ili to može da se razume kao prst u oko drugim stranama, kako to stoji u ovoj vesti „Tanjuga"?
Visković: Pa mislim da su Amerikanci čekali priliku da se na ministarskom sastanku juče-prekjuče dogovori eventualno nešto, ali kad do toga nije došlo, oni su procenili da dalje odlaganje od njih nema smisla. Oni pokušavaju na neki način i da pritisnu i Rusiju i Kinu, nije baš ni naivno to što oni rade, diplomatski je to smišljeno. Oni sada stavljaju Rusiju i Kinu u situaciju da blokiraju neku odluku. Ne znam da li ste uočili, ali u nekoliko navrata oni već indirektno, pa čak i direktno, eksplicitno nagoveštavaju da će oni koji ne podrže takvu odluku biti odgovorni za stanje koje nastane nakon toga.
B92: To su rekla dva ministra, gospodin Štajnmajer i Marti Ahtisari.
Visković: Da, to nije naivno, znate. Ako se dogodi zaista da nakon toga dođe do nekakve krizne situacije, ako se zaista to dogodi, ja bih voleo da se ne dogodi iz niza razloga, prvenstveno ovih ljudskih pa nadalje, ali ako bi se to dogodilo, naravno Rusija bi bila u neprijatnoj poziciji da brani svoj principijelni stav i da se pravda da nije ona uzročnik te krize. Zapad je suviše jednostran u tom pogledu, oni zapravo posmatraju situaciju kakva donekle jeste na terenu, neću da kažem da nije, ali koju oni ipak tolerišu. Spremnost jedne strane da bude beskompromisna po svaku cenu, uključujući i konflikte, sukobe, jednu destabilizaciju, oni sa razumevanjem prihvataju, kao otprilike da se radi o žrtvama čije je to legitimno pravo da se tako ponašaju. Ja mislim da nisu dovoljno učinili sa svoje strane da utiču na albansku stranu da se i ona razumnije ponaša i da se odgovornije ponaša. I najnepovoljnija stvar za našu stranu u svim ovim pregovorima jeste zapravo to što Zapad smatra, ali čak i otvoreno to govori, da albanska strana neće nikad popustiti. Oni smatraju da je većinsko opredeljenje, koje je zaista ubedljivo, preko 90, možda i 95 posto onih koji bi hteli nezavisnost, taj ključni činilac koji kazuje – Oni su beskompromisni, oni hoće samo to i tome se mora udovoljiti. Tako se ne može zapravo voditi pregovori, i ne možete očekivati da srpska strana to prihvati ako druga strana apsolutno ništa ne prihvata kao kompromisno, e tu, po mom mišljenju, Zapad pravi veliku grešku.
B92: Da, mada je pitanje i šta je za nas kompromis, i mi se držimo svog stava.
Visković: Dobro, saglasan sam, naravno da je i njima veliki problem, i oni zapravo polaze od toga. Čini mi se da je ova trenutna situacija rezultat upravo takvog njihovog shvatanja da između srpske i albanske strane ne može doći do kompromisa.
B92: Sinoć je analitičar iz Vašingtona, gospodin Obrad Kesić gostujući u „Poligrafu" kao veoma dobar poznavalac američkih prilika, rekao da advokati američke administracije pokušavaju da nađu formalno-pravno rešenje da se poništi rezolucija 1244. Da li možete da nam objasnite koja je to procedura? Dakle, šta može da se događa u formalno-pravnom smislu u Savetu bezbednosti a propo te rezolucije na kojoj mi insistiramo, odnosno želje SAD-a da bude usvojena neka nova rezolucija koja se neće bazirati na stavovima iz ove postojeće? Da li jedna rezolucija mora da bude poništena, kako to kaže gospodin Kesić, da bi bila doneta nova ili nije tako? Koja je to procedura?
Visković: Dobro, gospodin Kesić dugo živi tamo, pa upotrebi malo izraz koji nama izgleda rogobatan. Ne postoje advokati, to su pravnici, ljudi stručnjaci za međunarodno pravo, kakvo je i naše ministarstvo i svi drugi, ali dobro. Naravno, on je preveo američki izraz ’lawyer’ kao advokat, što u ovom slučaju baš ne odgovara, a to su eksperti koji se bave time, koji pokušavaju da zaobiđu ono što je Amerikancima objektivno najveći problem, a što je naravno osnov naše argumentacije. Imate dokument UN-a, rezoluciju 1244, u kojoj stoji u polaznim tamo stavkama da se polazi i od suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ nad Kosovom. Pogledajte memoare Madlen Olbrajt „Madam sekretari", ona ih je nazvala tako. Ona opisuje taj detalj, ima i kod Ahtisarija u knjizi „Misija u Beogradu", ali Olbrajtova dosta grubo kaže da je to bio formalni ustupak Miloševiću tek da se zadovolji, oni su ga tako shvatili.
B92: Ali se očigledno to sada...
Visković: Međutim, ispalo je da je formalni ustupak zaista za nas značajan ustupak. Inače, ja to stalno govorim i mojim studentima i ljudima, rezolucija 1244 osim tog elementa po nas je izuzetno nepovoljna, u njoj za nas vredi samo to, za našu stranu, za našu argumentaciju, sve drugo je izuzetno nepovoljno. Ona je zapravo posteriori, nakon što se dogodila intervencija bombardovanja to legitimisala, opravdala, i čak ima vrlo neprijatnih konstatacija šta srpska strana mora da uradi, da prekine teror., ona je izuzetno nepovoljna po srpsku stranu osim tog momenta. E sada, Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti nemaju tu praksu da poništavaju svoje dokumente, ali dok takva konstatacija stoji i vi se u nekom narednom dokumentu pozivate na taj dokument, onda važe sve konstatacije u njemu. Očito je američki manevar pokušaj da se sada donese novi dokument koji bi na neki način obesnažio ovo što stoji, odnosno proklamovao novu realnost, novu situaciju, drugim rečima, do juče je to važilo, ali od danas to više ne važi. Ne verujem, ne može se doneti takav stav da ne važi više rezolucija 1244, ali bi se reklo – Bez obzira na prethodne rezolucije, od ovog trenutka Savet bezbednosti zauzima takav i takav stav. Jer, oni imaju tu veliki formalni problem, i naravno to naša strana koristi maksimalno, sami su prihvatili u jednom trenutku da je to deo naše teritorije, da imamo suverenitet nad tim, a sada se to mora dosta grubo poreći.
B92: Da li je u pravu gospodin Štajnmajer, odnosno gospodin Ahtisari, koji je bio eksplicitniji kada je juče rekao da bi ruski veto oslabio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao telo koje...
Visković: Naravno, svaki veto u bilo kojoj situaciji kada se podnese, odnosno kada se...
B92: Samo zbog slušalaca da kažem, gospodin Ahtisari je to rekao misleći da će Rusija snositi odgovornost za to.
Visković: Znate, najbolja situacija za Ujedinjene nacije, pa donekle ili u velikoj meri za mir u svetu jeste kada Savet bezbednosti funkcioniše i kada se ipak donose rezolucije usaglašavanjem stavova, najgore je kada neko vetira. To je bila praksa Hladnog rata, jedna ili druga strana je stavljala veto, često neki predlozi nisu ni iznošeni na raspravu, na glasanje jer se znalo da će druga strana automatski uložiti veto, a onda je nakon kraja Hladnog rata postojao jedan idilični period kada su se lako usaglašavali, čak i o nama. Sada se pojavljuje posle dugog vremena mogućnost da se po jednom ozbiljnom pitanju uloži veto i da dođe do razlaza, to je, po mom ubeđenju, daleko najnepovoljniji scenario koji se može dogoditi i za nas i za ostale, odnosno neusvajanje ničega.
B92: Ruski veto? Zašto?
Visković: Zato što se u toj situaciji objektivno pojavljuje mogućnost, i mislim da će se ona nažalost ostvariti, iako je to i za mene noćna mora, da dolazi do pojedinačnog priznanja, do samog proglašenja nezavisnosti i do pojedinačnog priznanja. Tog trenutka imamo jednu vrlo neprijatnu, tešku situaciju za nas, bićemo u nepovoljnom položaju jer moramo, nema druge, zaoštriti odnose sa onima koji to urade čak do vrlo ozbiljnog nivoa, i u tom trenutku ulazimo u konfrontaciju sa nizom zemalja. I sa druge strane, ono što isto tako treba razmisliti, u takvoj varijanti Srbi na Kosovu bi potpuno ostali nezaštićeni. Znači, sve ovo što je planom Ahtisarijevim predviđeno, i decentralizacija, i njihova prava, i unutrašnja autonomija, i veze sa Srbijom, jednostavno otpada, i onda se morate nekom vrstom moći kojom raspolažete izboriti za neka njihova prava, ali bi bili u jednom trenutku u vrlo neprijatnoj poziciji, očekujući, po mom mišljenju, po mojoj proceni, i vrlo verovatan revanšizam lokalnih Albanaca, odnosno ekstremista među Albancima. I to nije za nas povoljno, mi bismo bili u teškoj situaciji, bolje bi bilo da ili se dogovori odlaganje rešenja i traženje novog rešenja ili da se nekakvo rešenje prihvati. Najgore bi bilo razlaz bez budućeg jasnog opredeljenja šta nakon toga ako se zaustavi veto, ako se ne usvoji, da li će se nastaviti, da li će se pokušati ili da se krene. Amerikanci su svesni, naročito su Evropljani, zapadna Evropa, svesni da je za njih to najgore rešenje, jer vidite da Evropska unija nije spremna da prihvati mandat na Kosovu bez odluke Saveta bezbednosti, njihovi ljudi će biti izloženi dole svim mogućim rizicima, oni treba da snose odgovornost, oni treba nenormalan novac da potroše za to itd., i svi traže rešenje. Ja mislim da u ovom trenutku deluje na prvi pogled da su svi spremni da prenaglo, prebrzo prelome preko kolena i donesu nekakvo rešenje.
B92: Na Vašem fakultetu predaje gospodin Samardžić, koji je sada ministar za Kosovo i jedan od koordinatora pregovaračkog tima. Da li su naši političari svesni koliko je ruski veto u stvari mač sa dve oštrice? Jer, kada naši političari daju izjave imam utisak da se raduju činjenici da Rusija sada zaoštrava i da postoji i ta mogućnost.
Visković: Ja sam kolega sa profesorom Samardžićem, mi smo na istoj katedri, zaista smo u finim odnosima, jako cenim njegova objašnjenja, često razgovaramo, on mi neke stvari obrazlaže, daje jednu jasnu argumentaciju. Naravno, ničija želja, ni njegova ni našeg pregovaračkog tima, nije da se stvar završi na tome – Oni su vas blokirali, pa sad vi mislite šta ćete dalje. Naša strana pokušava da nađe prostor za nastavak pregovora, to je konačno i smisao ove inicijative koja je pokrenuta. Nije želja da se ovog trenutka blokira i da ostane stanje takvo, to ni nama ne odgovara. Znate, to je jedna vrsta agonije, jedna vrsta gangrene koja vas iznutra stalno izgriza, vidimo i šta to proizvodi na unutrašnjem planu, kakve posledice. Prosto je smisao, i to mi je Slobodan otvoreno rekao, ja se usuđujem to javno da kažem, naše strane da se počnu nekakvi pregovori. On mi obrazlaže vrlo ubedljivo da mi zapravo nismo nikad imali priliku da vodimo pregovore, sve što smo mi iznosili bilo je ’na jedno uho ušlo, na drugo uho izišlo’, niko nije uzimao kao ozbiljan povod da se o tome raspravlja. Albanska strana je jednostavno ignorisala, pravila se luda, imala je jednu vrstu podrške u tome i nije ni pregovarala. Oni su naše predloge saslušali i dozvolili da stvar propadne.
B92: Profesore Viskoviću, da li je realna mogućnost da se ti pregovori nastave? To je i ruski stav trenutno.
Visković: Sve zavisi od stava Zapada, odnosno da budem posve konkretan, SAD-a dominantno, da li su oni voljni zaista da utiču na albansku stranu da ona nešto popusti. Ako oni ne budu uticali na njih, ako oni budu tolerisali ovakav stav albanske strane, onda su pregovori nemogući, zato što Albanci to svesno sabotiraju, naravno to njima ide u prilog u ovakvoj situaciji. Prema tome, bitno je samo da li Amerikanci hoće da izvrše neki pritisak i da na neki način odstupe od onoga što su očito u nekom trenutku, bilo direktno, bilo indirektno, Albancima obećali, što im vezuje ruke.
B92: Sinoć je gospodin Kesić pomenuo model pregovora Izraelaca i Palestinaca, gde su bili iza zatvorenih vrata predstavnici obe strane, bez mogućnosti da bilo šta procuri sa tih pregovora, pod nadzorom, naravno, velikih sila, zainteresovanih strana sa Zapada. Da li možete da zamislite takav model u slučaju Beograda i Prištine?
Visković: Mislim da nije u pravu gospodin Kesić. Prvo, radi se o potpuno drugoj vrsti pregovora, to su tzv. ’track two’, odnosno pregovori po drugom koloseku, gde su pregovarali ne predstavnici političkih institucija, nego stručnjaci, ljudi intelektualci, ljudi od ugleda u svojim sredinama. To je jedan poseban model i ne može se primeniti u ovoj situaciji. Odmah da vam kažem, to je pokušavano i sa strane srpske opozicije i srpskih liberalnih intelektualaca devedesetih godina sa albanskom stranom. Nažalost, ja to moram reći, i na moje ljudsko razočaranje, neki od predstavnika Albanaca koji su tada pokazivali neku spremnost, sa kojima smo razgovarali, su u međuvremenu jako promenili stav, od Vetona Suroia na dalje, i sada su tvrdi zastupnici nezavisnosti, koji čak likuju na neki način. I moje je to možda i lično razočaranje, što naravno nije ničiji tuđi problem nego moj, ali pokazalo se da to što smo pokušavali nije uspelo.
B92: A koji model Vi kao teoretičar međunarodnog prava vidite kao moguć?
Visković: Ono sa čim sam saglasan to jeste da bi bilo dobro da se pregovori vode bez prevelikog iznošenja medijima svakog dana o čemu se razgovaralo, šta se predložilo, kako je druga strana reagovala. To uvek otežava pregovore jer onoj drugoj strani smanjuje mogućnost da bude popustljiva, da bude kompromisna. Nažalost, mediji danas vrše i svojevrstan pritisak. Ja sam svestan uloge medija, mislim da imam shvatanja i razumevanja za medije, ali u takvim delikatnim trenucima prosto mediji imaju svoj interes, svoju potrebu koja jeste jaka, senzacionalna vest , a to šteti zaista ozbiljnim pregovorima. I bilo bi dobro kada bi se pregovori mogli voditi a da se ne iznosi bukvalno čim se izađe iz sale šta se predložilo i šta je druga strana na to rekla., to bi omogućilo... Ali, to podrazumeva, ono što sam rekao na početku, da druga strana takođe polazi od pretpostavke da mora u nečemu popustiti. Ako je jedna strana nepopustljiva, ako ona stalno zauzima stav da je njen položaj nepromenljiv zato što odražava volju 90 posto naroda, to je nešto što malo liči, hajde neću možda da budem pregrub, ne želim da budem ni uvredljiv, ali na nešto što je čuveni istoričar diplomatije Herold Nikolson nazvao italijanski metod u diplomatiji, to je davno pročitano kao postupak. Izazoveš histeriju u sopstvenom javnom mnjenju i onda vršiš pritisak na druge – Mi ne možemo popustiti, ako popustimo, oni će nas obesiti. I time isteruješ zapravo svoje maksimalne interese, ali to je dosta jeftin trik.
B92: Pa zar nije to legitimno?
Visković: Jeste legitimno, ali je dosta jeftino, to svaka strana može učiniti. Je l’ vi mislite da mi nemamo dovoljno ljudi koji bi izašli na ulice? Samo neka neko sada to uradi i da natera stotine hiljada ljudi da izađu, da protestuju, čas posla, ja vam tvrdim da ćemo čas posla takvu situaciju stvoriti, ali to nije odgovorno ponašanje.
B92: Pitanje je šta je posledica toga.
Visković: Naravno, apsolutno se slažem. Mislim da su naši državnici i političari toga svesni i zato se ne igraju vatrom. Jer, jednog dana kad pustiš duha iz boce nije ga baš lako vratiti, to je kao onaj kalodont iz tube, kad ga istisneš teoretski ga možeš vratiti, ali hajde pokušaj. I mislim da je to sa naše strane odgovorno ponašanje, naši zaista pokazuju konstruktivan pristup, i ja sam u tom smislu zaista zadovoljan. Mislim da smo pokazali svetu da smo odgovorna država, da je ovo odgovorna vlada, da se ne igra vatrom, jer najlakše je igrati se vatrom, ali čini mi se da takav stav druge strane se suviše dugo i suviše olako toleriše. I kad pogledate, naravno albanski rukovodioci u ovom trenutku stalno insistiraju da će biti mir, ali implicitno stalno ukazuju da može biti i veliki nemir.
B92:. Da li imate utisak da vlada ima ideju o tome šta će raditi dan posle? Kakvo god da bude rešenje, neće potpuno zadovoljiti, pretpostavljam, ni jednu ni drugu stranu, nadam se da neće biti ono koje smo pominjali i analizirali tokom...
Visković: Toga se ja zapravo bojim. Vaše pitanje je i moj neki strah ili neizvesnost. Nemam podatke, zaista nisam nikada ni pokušao da to pitam, da zloupotrebim poverenje, ali ja se uvek pitam – Šta ako bi se dogodilo ono što mi želimo? Šta ako Kosovo ostane u Srbiji? Šta će tog trenutka to značiti za Srbiju u unutrašnjem smislu? Da li su ljudi svesni i problema koji zbog toga mogu nastati, ne samo demografskih ovih potencijalnih za neku deceniju nego trenutnih, od odgovornosti koje preuzimate, od očajne situacije koja je na Kosovu? Uzmite u obzir da je Kosovo do sada dobilo veću ekonomsku pomoć od Evropske unije nego Srbija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina zajedno, i pogledajte kakva je situacija tamo, 60 posto nezaposlenih, kriminal na sve strane itd. Da li je lako preuzeti odgovornost za takvu situaciju? Znate, ako imate teritoriju, vi morate i odgovarate za ljude na toj teritoriji, za situaciju na toj teritoriji.
B92: A pitanje je i da li žele da preuzmu na taj način...
Visković: Pa ja sam svestan... Meni se čini, i to je zapravo...
B92: ... ali nikada nam nisu rekli do kraja šta oni hoće zapravo od toga.
Visković: Po mom tumačenju je zapravo interes naše strane ovo što je sada i predloženo kroz ovu nadgledanu autonomiju, da zaista Albanci imaju punu samoupravu, i samu odgovornost za stanje na Kosovu, ali da se formalno ne krši suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, drugim rečima, oni bi dobili zaista državu u državi.
B92: A da li je to, profesore, u stvari samo da srpska vlast sačuva obraz i da kaže – Eto, jeste, i dalje je ostalo? Šta je suština toga?
Visković: Ja mislim da nije samo to, tu je važan jedan čisto psihološki momenat, moramo jednog trenutka zaustaviti neke poraze, teško je. Znate, ja razgovaram sa dosta ljudi, ja sam prilično racionalan čovek i pristupam mnogim problemima racionalnije od većine drugih ljudi, ne reagujem tako emotivno ili prvenstveno ne emotivno, ali vidim da ljudi prosto imaju potrebu da jednog dana kažu – Dosta više, više smo dosta gubili, stop. I zato mi se čini da je ovaj potez koji je Evropska unija učinila u ovom trenutku taktički izuzetno značajan, da pokaže ljudima u Srbiji da zaista nisu svi protiv nas i da ne žele svi samo da nas kinje, gnjave i ponižavaju. Evo, oni prave jedan džentlmenski potez, žele da zaista, ako ima iole prostora, pokrenu ponovo pregovore, da nam pokažu da imamo šansu, da imamo mesto, da moramo prihvatiti neka pravila kakva važe u Evropi, i da po tim pravilima ćemo biti ravnopravan partner, odnosno tretirani kao i ostali.
B92: I strane diplomate, zapadne pre svega, i naši političari stalno tvrde da su Kosovo i Evropska unija dva paralelna, a ne unakrsna procesa, ali je moj utisak da nije slučajno da je baš juče Oli Ren obznanio ovaj predlog.
Visković: Naravno da nije slučajno, ali ono što je dobro to je da su bili dovoljno mudri, da su ipak neke lekcije naučili, jer su imali i malo gafova s te strane u početku, da su jasno i svesno rekli da se to ne uslovljava međusobno, drugim rečima, niko ne kaže da nije povezano, ali ne ’ ako to, onda ovo’ ili ’ako ne to, onda ne ni ovo’. To je jedna vrsta odnosa koji se u Srbiji shvata kao jedna vrsta ucene, i to grube ucene, pri čemu im je sasvim jasno da nema političara, neću da kažem odgovornog nego ni neodgovornog, u Srbiji koji bi smeo takvim stvarima da trguje, da kaže – Dobro, dobićemo ovo za uzvrat za to. Ali, isto tako sa njihove strane je posve jasno da ako dođe do gubitka za Srbiju, značajnog gubitka, to mora biti kompenzovano nečim, inače će imati veliki problem u Srbiji.
B92: 4. juna, to je već u ponedeljak, Karla del Ponte dolazi ovde, tako da će i od tog razgovora i njenog izveštaja...
Visković: To je prvi veliki potez naše nove vlade, diplomatije, učinili smo nešto što je sjajno, pozvali smo Karlu del Ponte.
B92: Mada je ona i trebalo da dođe, treba izveštaj da podnese.
Visković: Ne, ali nije svejedno kako se dolazi, u diplomatiji se to jako gleda. Znate, naša strana je preuzela inicijativu, naša strana je pokazala da želi nešto da uradi, time smo izbili veliki argument Karli del Ponte. A nemojte zaboraviti, od njenog izveštaja ipak zavisi, on neće biti jedini činilac, ali to je onaj jezičak na vagi koji presuđuje. Ne može Evropska unija protiv stava Karle del Ponte ako njen stav bude barem neutralan, ako ne bude izrazito negativan za nas, a ako ne bude negativan, onda je to dobro. Ne verujem da će nas silno hvaliti, ne verujem da će ona biti oduševljena, ali ako pokaže iole razumevanja, iole tolerancije, mi smo napravili veliku stvar.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".
