Izvor: Blic, 29.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezerva
Krajem jula Vlada Srbije je bila pred raspadom, gubila je većinu u Skupštini. Sporan je bio Zakon o javnom informisanju. Kao izlaz nametnuo se LDP sa idejom da bi zakon mogao da se popravi. Ekspresno je postignut dogovor i glasanje je odloženo. Vladajuća koalicija je dobila vreme da se konsoliduje, da prikupi većinu, a Čedomir Jovanović priliku da kaže kako će uraditi sve da „zakon više ne bude problem našeg društva”. Sve je objasnio rečima: „Ovo je kraj periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << blokiranja cele zemlje zbog unutrašnjih ucena u toj čudnoj koaliciji. Nismo deo te većine. Zanimaju nas jedino rezultati.”
Na ovakav rasplet Čedomir Jovanović, čini se, čekao je još od januara 2007. godine kada je krenuo u akciju za povratak na vlast. Politički poražen (isključen iz DS čiji je potpredsednik bio), medijski zgažen (o njemu se pisalo samo u rubrikama crne hronike), lider tada tek osnovane Liberalno demokratske partije odlučio je da se biračima obrati sloganom „Od nas zavisi”. Želeo je da pokaže da je i dalje dovoljno samouveren i revolucionaran, da ima ideju, viziju i cilj. Izborni rezultati su pokazali da mu je na reč poverovalo oko 220.000 birača. Ni malo, za mladu partiju, ali ni dovoljno da LDP postane deo vlasti, da odlučuje i upravlja. Istu stvar pokušao je i u maju 2008. I ponovo bez uspeha. Onda je Čeda shvatio kako se pametan uči na greškama. Najljući kritičari i istinski opozicionari, kako se u javnosti legitimišu poslanici LDP, sve češće su vladajućoj koaliciji priskakali u pomoć (usvajanje Zakona o sudovima, duvanskih akciza, pasoši...). Alibi za takvu saradnju uvek su bile evropske integracije. Istovremeno čekao se pravi trenutak za akciju. Na Čedino veliko iznenađenje zeleno svetlo stiglo je iz same vladajuće koalicije. Tako je Jovanović ponovo stigao na političke strane dnevne štampe, u udarne termine radio i TV vesti. Objašnjavao je kako je na dogovor pristao pod uslovom da se donese set zakona koji bi regulisali kompletnu medijsku sferu, posvetio se razgovorima sa udruženjima novinara, profesionalnim emiterima, Savetom Evrope, EU, misijom OEBS... Mnogi su rekli da sve to ne radi kako bi se zakon istinski popravio i poboljšao, već taman toliko da bude dovoljno da umiri savest pri glasanju.
Čeda je za ovih jedanaest godina, koliko je u politici, za mnoge najmlađi, najtalentovaniji, ali i najkontroverzniji srpski političar.
Čedomir Jovanović ima samo 38 godina - rođen je 13. aprila 1971. godine. Otac Jovica je ekonomista i arhitekta, a majka Milena ekonomista. Detinjstvo je proveo u Novom Beogradu. Bio je prosečan đak. Zvanje ekonomskog tehničara stekao je u Trećoj ekonomskoj školi. Tokom studiranja radio je kao novinar. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1998, ali mu dramaturgija nije postala poziv. Napisao je nekoliko drama. Međutim, zbog politike, kako sam kaže, zaboravio je na sebe kao pisca. Oženjen je s Jelenom, s kojom ima troje dece, sina Mihajla Lajfa (eng. „life” – „život”), kćerku Janu Hart („heart” – „srce”) i Zoru Fejt („faith” – „vera”). Jedini je političar koji je na zvaničnom sajtu svoje partije objavio da je postao otac.
Političku karijeru počeo je sa žardinjere ispred Fakulteta dramskih umetnosti. Kolegama koji su protestovali zbog krađe na lokalnim izborima 1996. godine tada je poručio: „Nema smisla više ćutati, moramo nešto da uradimo!” Bio je jedan od organizatora protesta. I vrlo popularan. Studentkinja italijanskog jezika Mia tokom protesta u Kolarčevoj ulici lansirala je bedž s porukom „Čedo oženi me”. Sa puno žara tada je pričao o politici, zbog koje ga je, kako sam kaže, policija hapsila i prebijla više puta. U Demokratsku stranku je ušao na velika vrata 1998, a tri godine kasnije postao je potpredsednik stranke. Bio je i najmlađi šef poslaničke grupe u Skupštini u istoriji Srbije. Jedan je od zaslužnih za hapšenje Miloševića u martu 2001. i izručenje Haškom tribunalu. Kaže da je jedna njegova „neiskrenost” bila presudna da te noći na Dedinju ne padne krv: „Rekao sam mu da je i albanski premijer Fatos Nano bio u zatvoru, pa je izašao i ponovo postao premijer.”
Vrhunac njegove političke karijere dogodio se kada je postao potpredsednik vlade Zorana Živkovića, koji je nasledio ubijenog premijera Zorana Đinđića. Posle toga beležio je samo neuspehe. Iz DS je isključen krajem 2004. Ponovo se našao na početku. Osnovao je nevladinu organizaciju Centar za modernu politiku, a u novembru 2005. i svoju stranku - LDP. Objavio je memoarsku knjigu „Moj sukob s prošlošću”.
Na pitanje ko je Čedomir Jovanović vrlo je teško dati jednostavan odgovor. Neko će to možda otkriti čitajući njegove memoare, a neko će i dalje biti u dilemi da li je Čeda kriminalac ili samo žrtva političkih neistomišljenika. Godinama su mediji pisali o njegovim vezama sa zemunskim klanom, o prijateljstvu sa Dušanom Spasojevićem, Legijom... O kriminalnom miljeu koji ga okružuje. O njegovim skupim džipovima. O neprimerenom luksuzu u kojem živi. O hiljadama evra koje rasipa na brojno obezbeđenje. O njegovim bogatim prijateljima koji mu ispunjavaju najskuplje želje. Na njega je nekoliko puta pokušan atentat. Postavljane su eksplozivne naprave pod njegove automobile. Prećeno mu je smrću... On sam kaže da je sve to posledica njegovog najradikalnijeg obračuna sa Miloševićevim nasleđem i da su sliku o njemu krojili desno orijentisani tabloidi, ali i priznaje da je svestan da mu je život u opasnosti. Ne krije da voli da uživa. Kažu da ne škrtari kada je provod u pitanju.
