Izvor: Blic, 10.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revolucija u hirurgiji
Revolucija u hirurgiji
Hirurzi Jevrejske bolnice u Luisvilu, u državi Kentaki u SAD, dr Laman Grej i dr Robert Doavling, ugradili su prošle nedelje veštačko srce u telo neimenovanog pacijenta na rubu smrti (2. jul). Prošlog utorka na konferenciji za štampu saopšteno je da je operacija trajala sedam sati i da se pacijent dobro oseća.
Titanijumska i plastična pumpa 'abiokor', na slici, proizvedena u firmi 'Abiomed' iz Denversa (Masačusets) prvo je veštačko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srce usađeno u pacijenta koje nema nikakve žice niti cevčice povezane s aparatima za održavanje života izvan tela. Pumpa se napaja baterijama koje se nose van tela, kroz kožu, u koju je usađen transformatorski navoj.
Prvo veštačko srce na svetu, s početka osamdesetih, bilo je vrlo komplikovano i povezano cevima i žicama s uređajima izvan tela, što je pacijentima onemogućavalo normalan život. Prvi čovek s veštačkim srcem, Barni Klark, kome je 1982. usađeno srce 'jarvik7', živeo je samo 112 dana. Drugi pacijent, Tomas Gedoš, služio se mehaničkim srcem samo nekoliko dana dok nije nađeno odgovarajuće ljudsko srce za presađivanje. S novim srcem poživeo je 11 godina i čak bio kum na venčanju pronalazača prvog mehaničkog srca dr Roberta Džervika. Privremeno rešenje
Veštačko srce koje pruža novu nadu teškim pacijentima još je u fazi ispitivanja. Očekuje se da neće produžiti život pacijentima za više od 60 dana, ali to je ipak dvostruko duže od onoga što je očekivalo prvog operisanog bolesnika u Luisvilu. Srce se zasad testira u pet američkih bolnica i ugrađuje se isključivo osobama kojima srce otkazuje, a nisu na popisu za presađivanje ljudskog srca.
