Izvor: Politika, 26.Feb.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revnost i kazna
Upitani za koga bi voleli da rade, mladi u Srbiji uglavnom odgovaraju: „Za državu”. Plata i radno mesto sigurni. Republički veterinarski inspektor M. C. verovatno bi se složio da država jeste gazda iz snova, ali pod uslovom da se čovek ne meša preterano u svoj posao.
Tog inspektora u zaštitu su uzeli Agencija za borbu protiv korupcije i zaštitnik građana, pošto ga je Ministarstvo poljoprivrede, kako je ocenio i ombudsman Saša Janković, nezakonito kaznilo degradiranjem na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niže radno mesto zato što je bio previše revnostan, pa prijavio da njegove kolege iznuđuju novac od stočara i ne bave se svojim poslom, a proizvođači mesa poturaju nepregledane i neispravne namirnice.
Policija će proveriti da li su optužbe istinite. Zaštitnik građana, na osnovu svoje istrage, smatra da ima razloga da se priča M. C. shvati ozbiljno. Ipak, možda će policijska provera dokazati da je inspektor samo previše ozbiljno shvatio svoj posao. Bez obzira na to, činjenica je da je, nakon što je podneo prijave za teške prestupe protiv zdravlja građana i pljačku u ime države, službenik Republike Srbije izgubio položaj šefa odseka za svoj okrug sa koga je mogao da pokuša da nešto promeni, ako su njegove optužbe tačne. Čak i ukoliko je preterao, mogao je da nastavi s marljivom kontrolom rada podređenih, što nikad nije naodmet u zemlji punoj javašluka.
Svojim prijavama, čak i ukoliko se pokažu nedokazive, pa i neopravdane, inspektor M. C. nije ugrozio kredibilitet koji je nužan za šefa okružne državne službe i nije izašao van okvira opisa svog posla, o čemu svedoči i stav vladine komisije za žalbe. To telo je dva puta zaključilo da smena M. C. nije bila opravdana, ali ministarstvo je odbilo da inspektora vrati na staro mesto.
Ukoliko su navodi M. C. istiniti, u ovom slučaju je reč o jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi, poput takozvane stečajne mafije, putarske, građevinske i drugih. Po prijavama ovog inspektora, određeni državni činovnici iz njegovog resora naplaćivali su takse višestruko veće od propisanih da bi napunili sopstvene džepove, a klanicama i stočarima koji su pristajali na takva iznuđivanja najverovatnije je to odgovaralo jer su mogli bez nužne kontrole kvaliteta i ispravnosti da na tržište plasiraju proizvode. Znači, inspektori se nisu bavili poslom čije nadležnosti zakon vrlo strogo i precizno propisuje i na taj način su omogućavali velikim proizvođačima da meso špricaju raznim hemikalijama koje sigurno nisu na listi dozvoljenih supstanci, a država nije morala zbog tih „sitnica” da uznemirava mesnu industriju. U takvom srećnom spoju brojnih nezakonitosti nekoliko interesnih klika dobilo je šansu da prosperira na nemaru, korupciji i zločinu protiv javnog zdravlja, a revnosni službenik Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koji je u ime države pokušao pošteno da radi dobio je kaznu. Ko sada hoće u državnu službu? I po koju cenu?
Vladimir Vukasović
objavljeno: 27.02.2013
