Izvor: Blic, 18.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizor ante portas!
Krajem novembra ove godine iznenada je u centar medijske, političke i stručne pažnje dospela Državna revizorska institucija (DRI) sa svojim prvim izveštajem o zakonitosti trošenja budžetskih sredstava u 2008. godini, iako su je mnogi već bili „otpisali”. Mada je osnovana zakonom u novembru 2005. (koji se formalno primenjuje od maja 2006), DRI je svoj prvi izveštaj Skupštini podnela tek u novembru 2009. Dakle, posle pune tri i po godine od početka formalne primene zakona! Do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toga, međutim, nije došlo krivicom DRI, već nadležnih državnih organa, pre svega Skupštine i Vlade Srbije u prošlom i sadašnjem mandatu. Naime, izbor organa ove institucije prema zakonu je morao biti izvršen u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, to jest do 21. maja 2006. godine, a izvršen je tek 24. septembra 2007, odnosno sa 16 meseci zakašnjenja. A na poslovnik DRI, kojim se „bliže uređuju način i postupak po kome DRI vrši svoju nadležnost revizije”, Skupština je dala prethodnu saglasnost tek krajem januara 2009. godine. Takođe, DRI još uvek nije dobila odgovarajući poslovni prostor, opremu i sredstva, pa tako ni stručne kadrove neophodne za rad, iako je to izričita zakonska obaveza Vlade Srbije. Zato se i dogodilo da je tek krajem novembra 2009. završila svoj prvi, mada samo delimičan izveštaj o reviziji budžeta za 2008. godinu. Verovatno i nije mogla više uraditi kad umesto planiranih 128 revizora sada ima svega šest, a u Srbiji ima 9.500 korisnika javnih sredstava! Zbog simboličnog broja revizora urađenim izveštajem obuhvaćeno je svega 27 odsto budžetskih sredstava, odnosno 14 ministarstava, tri uprave i Direkcija za imovinu, dok je izostala kontrola javnih preduzeća, opština, autonomne pokrajine, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja itd.
Višegodišnja blokada rada DRI posledica je, pre svega, nebrige, neodgovornosti, odugovlačenja, ali i faktičke opstrukcije od strane vladajuće političke strukture, prvenstveno oličene u izvršnoj vlasti i vladajućim partijskim vrhovima. Jer, kontrola za koju je ovlašćena DRI (po Ustavu - „najviši državni organ revizije javnih sredstava”), političku vlast velikim delom lišava njene ekonomske i političke moći, a i sprečava tzv. sistemsku korupciju u okviru vlasti, koja je veoma razvijena. O tome najrečitije govori podatak Uprave za javne nabavke da se četvrtina javnih nabavki sprovodi bez obaveznog tendera, zbog čega je tokom 2008. preko dve milijarde dinara završilo u tzv. sivoj zoni (čitaj: u nečijim privatnim džepovima). A zna se da je direktna, praktično lična pogodba o ceni, najdirektniji i najlakši put do korupcije od strane naručioca javne nabavke. Nažalost, nije mnogo bolja situacija ni kod brojnih javnih nabavki realizovanih na osnovu tendera, jer se ugovoreni iznosi sa nominalno najpovoljnijim, obično unapred dogovorenim naručiocem, kasnije u više navrata znatno povećavaju putem aneksa. Time se, bez naknadne saglasnosti ili provere opravdanosti izmene tih ugovora (od strane Vlade ili njenih organa i službi), otvara širok i „legalan” put do korupcije velikih razmera.
Iako je izveštajem DRI obuhvaćen mali broj korisnika javnih sredstava, on ukazuje na mnogobrojne i višegodišnje krupne nezakonitosti i druge nepravilnosti u raspolaganju ovim sredstvima. Veoma zabrinjava činjenica da su te pojave registrovane u svim kontrolisanim ministarstvima (osim za nauku). A ona su, po Ustavu, dužna da izvršavaju zakone. Pravi kuriozitet je da su konstatovane nepravilnosti u funkcionisanju glavne knjige Trezora koji evidentira i kontroliše tok svih finansijskih transakcija budžetskih korisnika; da ministarstva nemaju internu finansijsku kontrolu (izuzev resora za nauku); da Direkcija za imovinu Srbije ne poseduje evidenciju te imovine, iako ima 80 zaposlenih koji su u 2008. „ostvarili” 22.352 sati prekovremenog rada; da su pojedini lekari u Požarevcu „radili” i po 650 sati mesečno itd. Posebno je zabrinjavajući nalaz da nadležni državni organi raspolažu različitim podacima o tome koliko Srbija duguje Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i drugim međunarodnim institucijama za kredite banaka i preduzeća i sl. Teško je i zamisliti stvarni obim nezakonitosti da je izveštaj DRI obuhvatio analizu raspolaganja budžetskim i drugim javnim sredstvima od strane svih 9.500 njihovih korisnika.
Generalni državni revizor (koji je i predsednik Saveta DRI), R. Sretenović, najavio je zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka. Kad je reč o eventualnim krivičnim prijavama, izjavio je da ni one nisu isključene, iako je ozbiljna prepreka za njihovo podnošenje činjenica da većina zakona koji su prekršeni ne predviđa krivičnu odgovornost. Na primer, kršenje zakonskih propisa o javnim nabavkama je samo prekršaj. Čudi, međutim, njegova izjava da neće pokretati ove postupke dok se o izveštaju DRI ne izjasni skupštinski odbor za finansije, mada zakon nalaže da to čini „bez odlaganja”. Takođe, zabrinjava, tvrdnja premijera Cvetkovića da u učinjenim povredama propisa nema elemenata krivičnih dela. Prvo, on za takvu izjavu nije nadležan, a drugo, ona može biti shvaćena kao najava aboliranja počinilaca i najtežih oblika kršenja finansijskih propisa. Takođe je vrlo sporna, čak i smešna, njegova ocena da su za učinjene krupne povrede propisa krive knjigovođe koje će, zato, Vlada poslati na seminar! Bilo bi mnogo bolje da je prethodne ocene ostavio za nadležne državne organe: DRI, policiju, tužilaštvo i sudove. Ovako je nepotrebno i, verovatno, bez loše namere premijera, stvoren utisak da će izveštaj DRI završiti po onoj narodnoj: „tresla se gora, rodio se miš”. Na to delom ukazuje i politička odluka da se izveštaj DRI u Skupštini razmatra tek u martu 2010. godine. Ipak, pojava prvog izveštaja DRI veoma je značajan i ohrabrujući događaj. Pod uslovom, naravno, da DRI istraje u svojoj samostalnosti i da Vlada Srbije hitno obezbedi sve neophodne uslove za njen uspešan rad.
