Izvor: RTS, 11.Maj.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retrospektiva Živorada Nastasijevića
U Galeriji RTS-a biće otvorena retrospektivna izložba Živorada Nastasijevića "Cvetom iznad, korenom ispod nacionalnog". Izložba uključena u program "Noći muzeja".
Dosledno nastavljajući zacrtani koncept da ukazuje na zaboravljene i potcenjene vrednosti u našoj umetnosti, koji joj je za kratko vreme doneo visoko mesto među beogradskim prostorima rezervisanim za likovnu umetnost, Galerija RTS-a otvara 13. maja retrospektivu Živorada Nastasijevića (1893-1966).
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Jedan od četvorice bezmerno nadarene braće Nastasijević (Momčilo pisac, Svetomir kompozitor i Slavomir pisac) uz koje su bile i dve sestre (Slavka profesor fizike i Darinka istoričar), Živorad je ušao u nacionalnu istoriju umetnosti kao jedini slikar svoga vremena koji je našao put da ostvari uspešan spoj nacionalnog identiteta i globalnih, svetskih, tokova u umetnosti.
Osnivač grupe "Zograf" (1927), jedinog autohtonog srpskog pokreta u likovnoj umetnosti 20. veka, koji ni do danas nije dobio mesto koje zaslužuje, jer se u vreme kada je nastao nije uklapao u koncept koji su sledili umetnici zapadnih delova Kraljevine Jugoslavije, a ni u državnu poliitku potiskivanja svega što je nacionalano u duhu stvaranja nove zajednice, Nastasijević je dočekao da ga šezdesetih godina označe kao kozervativnog, nazadnog, da je "pokušao zaustavljanje ekspanzije kao univerzalnom".
Ovom izložbom njen autor i pisac kataloške studije, istoričar umetnosti Ljubica Miljković, nastoji da ponudi novo sagledavanje Nastasijevićevog dela i naziva ga "modernim tradicionalnistom" koji nije išao ka apstrakciji i futurizmu, kao Bijelić, Petrov i Radović, nego je stvarnom davao metafizičku dimenziju".
Ona je zapazila da "i ono malo što je uradio tridesetih i početkom četrdesetih, dokazuje da se kretao svojim putem, ali je ostao na magistrali magijskog i poetskog realizma, donekle i intimizma".
Prema njenoj oceni, uspeo je da u svom zografskom razdoblju odredi i sebe i prostor u kome deluje i ujedno da se ne otuđi od sveta, već da mu ponudi samosvojne domete.
"Nastavljajući ono što su započeli prethodnici, nije se kretao u začaranom krugu, nego je tražio i nalazio nove izlaze, produžio umetnički tok, održao kontinuitet, podstakao na razmišljanje, predao umetnost mladima, obavezao nove naraštaje da pronađu odgovore i steknu svest o trajanju", zaključila je Miljkovićeva.
Da bi Beograđani doživeli reprezentativni susret sa najboljim periodom Nastasijevićevog stvaralaštva ( 1923-1943), posle 44 godine koliko je prošlo od retrosperktivne izložbe, u Galeriji Kulturnog centra grada, posle umetnikove smrti, sakupljeno je 27 slika iz fundusa beogradskog Narodnog muzeja, Legata braće Nastasijević iz Gornjeg Milanovca i privatnih kolekcija.
Naslov za ovu izložbu uzet je iz eseja njegovog brata Momčila "Za maternju melodiju" u kome konstatuje da "opštečovečansko u umetnosti koliko je cvetom iznad, toliko je korenom ispod nacionalnog".
Posetioci će moći da razgledaju portrete, vedute, pejsaže, mrtve prirode Živorada Nastasijevića do 25. juna, a ova izložba je uključena u program "Noći muzeja" 15 i 16 maja.
