Izvor: RTS, 02.Avg.2012, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešiti sudbinu nestalih Srba
Uoči 17. godišnjice egzodusa Srba u Hrvatskoj u operaciji "Oluja", porodice žrtava traže od zvaničnika u Zagrebu da, bez izgovora i odlaganja, rasvetle sudbinu oko 2.000 krajiških Srba koji se još vode kao nestali.
Porodice nestalih u hrvatskoj akciji "Oluja" 1995. godine i Komisija Vlade Srbije za nestala lica, povodom 17. godišnjice te akcije, zatražili su od Hrvatske da bez odlaganja i izgovora reši sudbinu oko 2.000 krajiških Srba koji se još vode kao nestali, saopšteno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na koferenciji u Medija centru.
"Ne znamo zašto u Hrvatskoj ni do danas nisu identifikovane žrtve koje su ekshumirane i pre 10 godina, iako postoje svi potrebni uzorci i podaci. Vreme je da Hrvatska, koja je na pragu ulaska u EU, pokaže tu svoju demokratičnost u ispunjavanju humanitarnih zadataka", rekao je Čedomir Marić iz Udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza".
Marić je kao najveći problem naveo to što nisu ekshumirane žrtve akcija "Oluje" i "Bljesak" na 359 registrovanih i evidentiranih lokacija, i izostanak identifikacije 350 ubijenih Srba čiji su posmrtni ostaci u institutu u Zagrebu.
Dodao je da porodice ubijenih Srba "nemaju legalno pravo" da u Hrvatskoj podignu spomenike na mestima stradanja rođaka što govori o odnosu Hrvatske prema srpskim žrtvama.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je prioritetno državno pitanje tražiti od hrvatskih vlasti da se ekshumiraju i identifikuju svi posmrtni ostaci i dodao naveo da porodice žrtava više ne prihvataju izgovore.
"Srbija, nažalost, ne može da određuje kada će se i gde u drugoj državi obavljati ekshumacije, a i kada bi identifikovali svih 350 posmrtnih ostataka koji su na institutu u Zagrebu i žrtve sa 359 registrovanih grobnih mesta, to bi bila tek polovina od ukupnog broja", naglasio je Odalović.
Odalović je naveo da se u regionu ima oko 13.000 ljudi koji se vode kao nestali, a stabilizacija čitavog područja zavisi i od rešavanja tog pitanja. Prema njegovim rečima, u toku su pripreme regionalnog samita o rešavanju pitanja nestalih.
Predsednik Komisije za nestala lica je naglasio da postoji oko 900 neidentifikovanih tela, i dodao da ih u Tuzli, Sarajevu i Visokom ima oko 3.000, u Banjaluci oko 600, dok na Kosovu ima oko 400 neidentifikovanih tela.
"Bilo je mnogo pogrešnih identifikacija i porodice su se ponovo mučile, jer nisu sahranjeni njihovi najmiliji i ponovo se rađala nada", rekao je Odalović.
Vratiti oduzeta prava
Predstavnica "Suze" Nada Bodiroga rekla je da su njeni roditelji ubijeni samo zato što su Srbi i jer su poverovali tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu koji je one koji nisu počinili zločine pozvao da ostanu u svojim kućama i garantovao im bezbednost.
"Prošlo je 17 godina, deca koju su rođena u Oluji već su punoletna, a mi ne možemo doći do naših kostiju da ih sahranimo po našim običajima i kako su zaslužili", naveo je Vlado Šašo.
Predstavnci Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine ljuti su na hrvatsku državu, međunarodnu zajednicu, ali i Srbiju koja ih je, kažu, izneverila. Upozoravaju da je Hrvatska na pragu članstva u Evropskoj uniji iako ne dozvoljava Srbima da ostvare ni osnovna ljudska prava.
Branislav Švonja iz Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH kaže da u tom udruženju pozivaju i treže od predsednika i premijera Hrvatske da se jasnso izjasne da li žele da vrate sva oduzeta prava srpskom narodu u Hrvatskoj ili ne.
"Sami smo bačeni u čeljusti hrvatskog prava i hrvatske države da se sami borimo za svoja prava i svoju imovinu. Niko nije istraživao koliko nas je obolelo, izvršilo samoubistava , umrlo", rekao je Drago Pejić iz Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH.
U "Oluji" je iz Hrvatske u Srbiju izbeglo više od 200.000 Srba. Po nekim podacima, pošto preciznih podataka nema, u toj akciji nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među kojima 522 žene i 12 dece.
