Izvor: RTS, 17.Sep.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešiti pitanja sukcesije bivše SFRJ
Pet godina nakon potpisivanja sporazuma o sukcesiji obaveza i imovine bivše SFRJ ima još nerešenih pitanja, rekao premijer Cvetković na sastanku Stalnog mešovitog komiteta, osnovanog po Sporazumu o pitanjima sukcesije.
Posle dvogodišnje pauze, u Beogradu je počeo dvodnevni sastanak Stalnog mešovitog komiteta osnovanog po Sporazumu o pitanjima sukcesije, a sastanak je otvorio premijer Srbije Mirko Cvetković.
Prethodni sastanak održan je u Sloveniji, u Brdu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kod Kranja.
Cvetković je izjavio da pet godina nakon potpisivanja sporazuma o sukcesiji obaveza i imovine bivše SFRJ ima još nerešenih pitanja.
Premijer očekuje da će biti rešena neka od pitanja koja se tiču vraćanja imovine, penzija i stare devizne štednje, imajući u vidu da je zajednički cilj svih država nastalih raspadom Jugoslavije članstvo u Evropskoj uniji.
"Brže sprovođenje sporazuma o sukcesiji predstavlja važnu pretpostavku za brže pristupanje zemalja naslednica SRFJ Evropskoj uniji, naročito poštovanja Konvencije o ljudskim pravima u delu ostvarivanja prava na mirno uživanje imovine", rekao je Cvetković.
Cvetković je rekao da su od potpisivanja sporazuma o sukcesiji značajno unapređeni odnosi zemalja naslednica.
Na sastanku Mešovitog komiteta za praćenje primene sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ učestvuju predstavnici Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Makedonije.
Visoki predstavnik Srbije za sukcesiju Gašo Knežević izjavio je Tanjugu, uoči dvodnevnog sastanka o sukcesiji, da je podeljeno više od 95 odsto imovine bivše Jugoslavije, a da se preostala nerešena pitanja tiču stare devizne štednje, mešovitih banaka, vojne imovine i državnih arhiva.
Prema njegovim rečima, na dnevnom redu sastanka biće implementacija Ugovora o sukcesiji, a učesnici će imati prilike da razgovaraju i o svim otvorenim pitanjima.
"Sedam tema koje će biti otvorene na Skupštini su uglavnom ekonomske prirode, koje se tiču stare devizne štednje, mešovitih banaka, arhiva i vojne imovine. Za podelu je ostao manji deo imovine od oko pet odsto i da bi se zatvorila knjiga sukcesije to još treba da se reši", naveo je Knežević.
On je pitanje arhiva pomenuo kao problem oko koga ne postoji saglasnost kako da bude rešeno.
