Izvor: RTS, 15.Avg.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje za vojne podstanare
U Srbiji živi oko 5.000 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane koji su ostali bez stanova u republikama bivše SFRJ. Presuda Suda u Strazburu, da BiH bivšem oficiru JNA isplati novac za stan u Sarajevu, mogla bi da doprinese rešavanju takvih slučajeva.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da Bosna i Hercegovina bivšem oficiru JNA Branimiru Đokiću isplati 65.000 evra, za stan koji mu nije vraćen u Sarajevu, mogla bi da reši takve i slične slučajeve.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Samo u Srbiji, danas živi oko 5.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i vojnih penzionera koji su, kao vlasnici stanova ili nosioci stanarskog prava, ostali bez stanova u bivšim republikama SFRJ. Najveći broj njih su podstanari, ili žive u vojnim hotelima i kasarnama.
Sedamdesetogodišnji zastavnik u penziji Živojin Marković, u Vinkovcima je radio do 1991. godine, kada je morao da napusti stan.
"Bez stana sam od 21. januara 1991. do dana današnjeg. Ovde sam smešten u prostoriji koja je veličine 11 kvadrata. Imamo takve dve sobe a nas je petoro, tu mi se unuk rodio", rekao je Živojin Marinković.
Pukovnik Zoran Kovačević, 1992. godine platio je otkup stana u Sarajevu, ali nije dobio dokumenta za to.
"Osamnaest godina sam u Srbiji, očekujem da rešim stambeno pitanje, jer živim kao podstanar. Inače, 2000. godine poslednji put sam pokušao da povratim stan iz Sarajeva i nisam uspeo", rekao je Kovačević.
U Vojsci Srbije, od 20.000 zahteva za rešenje stambenog pitanja, svaki peti podneli su oni koji su imali stanove u bivšim republikama. S druge strane, oni koji su napustili JNA i otišli iz Srbije nisu ostali bez stanova.
"SRJ, kasnije SCG nije donela nijedan pravni akt kojim bi onemogućila ta lica da koriste svoju imovinu i oni koji su bili starešine JNA-a, imali stanove na teritoriji Srbije mogu da ih koriste nesmetano, za razliku od susednih republika koje ne dozvoljavaju povratak stanarskih prava", rekao je potpukovnik Gradimir Matić iz Ministarstva odbrane Srbije.
U Hrvatskoj, stanove je ostavilo 2.300 bivših pripadnika JNA koji su sada u Srbiji. Tamošnji program stambenog zbrinjavanja obuhvata samo one koji imaju status izbeglica i koji žele da se vrate u Hrvatsku.
"Za one koji nisu i nemaju nikakvo rešenje kao što sam čuo da postoje obitelji bivših oficira JNA o tome će sasvim sigurno država Srbija i države u kojima oni žive morati povesti računa, a koja sredstva i na koji način će se to rešiti to je, za sada, otvoreno", rekao je Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća Hrvatske.
U Bosni i Hercegovini ostalo je oko 1.800 vojnih stanova.
"Slučaj Đokić je potvrdio da, s obzirom da je zakonodavstvo BiH stanarsko pravo izjednačilo sa imovinskim pravom, očito da imaju šanse svi da dođu do svojih stanova i nadati se da će i sudovi BiH ovo pitanje uskoro početi rešavati", rekao je Drago Kovač, presednik Komisije za izbegle i raseljene u BIH.
Ukoliko bi Bosna i Hercegovina vratila više od 12.000 stanova, morala bi da isplati milijardu evra. U Makedoniji i Sloveniji ostalo je po 400 vojnih stanova.
