Izvor: RTS, 31.Jul.2010, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje problema "Ljubljanske banke"
Premijeri Slovenije i Hrvatske Borut Pahor i Jadranka Kosor dogovorili se u Bohinju da će pitanje "Ljubljanske banke" i njenih hrvatskih štediša rešiti na osnovu međunarodnih ugovora, uz poštovanje prava pojedinca.
Slovenački premijer Borut Pahor i njegova hrvatska koleginica Jadranka Kosor dogovorili su se u Bohinju da će se pitanje "Ljubljanske banke" i njenih hrvatskih štediša rešiti na osnovu međunarodnih ugovora, uz poštovanje prava pojedinca.
Premijeri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Slovenije i Hrvatske sastali su se kako bi podstakli rešavanje dugogodišnjeg spora oko pitanja povraćaja stare devizne štednje nekadašnje "Ljubljanske banke" u Zagrebu, o čemu se poslednjih dana odvijala intenzivna diplomatska aktivnost.
"Odredili smo smer rešenja tog pitanja i pretpostavljamo da će ono biti rešeno u iduća tri meseca", izjavio je Pahor posle sastanka premijera dve zemlje.
Prema njegovim rečima, taj smer će biti usklađen sa sporazumom o sukcesiji, pri čemu se neće ograničavati osnovna prava pojedinca.
"Dogovorili smo smer kojim idemo i sigurna sam da nas to vodi ka rešenju, a na osnovu potpisanih međunarodnih ugovora i vodeći računa o individualnim pravima", rekla je premijerka Kosor.
Pahor i Kosor su naglasili da je njihov bohinjski susret na temu problema "Ljubljanske banke" i njenih hrvatskih štediša jednako važan kao i susret pre godinu dana u Trakošćanu, kada su odredili put za rešenje graničnog spora između dve zemlje i dodali da ni ovaj put rezultat neće izostati.
Slovenačka vlada je više puta naglašavala da bi se problem duga "Ljubljanske banke" hrvatskim štedišama trebao rešavati kao sukcesijsko, multilateralno pitanje među državama naslednicama bivše SFRJ i predlaže da se o tome održi "drugi krug" pregovora u okviru Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu.
Slovenački mediji još dodaju da bi Ljubljana dopustila i bilateralno rešenje ako to znači da bi se hrvatske štediše obeštetile iz potraživanja koja "Ljubljanska banka" ima prema hrvatskim firmama, te ako bi došlo do otvaranja filijale "Nove Ljubljanske banke" u Zagrebu.
U Hrvatskoj se pitanje duga bivše "Ljubljanske banke" hrvatskim štedišama, koje nije rešeno od raspada bivše Jugoslavije, vidi kao privatno-pravni odnos te slovenačke banke i njenih klijenata u Hrvatskoj.
Kako je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski ranije istakao, ukupna štednja hrvatskih građana u "Ljubljanskoj banci" 1991. godine iznosila je 420 miliona evra, od čega je Hrvatska u svoj javni dug kasnije preuzela 260 miliona evra, dok deo od 130.000 štediša i dalje od te banke direktno potražuje 160 miliona evra. Svi navedeni iznosi predstavljaju glavnicu bez kamata.
.jpg)
