Izvor: Blic, 16.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje po uzoru na svetske metropole
Oko 350.000 evra potrebno je da se u Beogradu realizuje projekat „Bicikl kao javni prevoz”. Ukoliko bi od septembra ova ideja zaživela, ne samo da bi problem gužvi umnogome bio rešen. Beograđani bi počeli mnogo zdravije da žive, a grad bi bio turistički mnogo atraktivniji.
Prema istraživanju, uvođenje biciklističkog prevoza bi osim centralnih gradskih ulica, rasteretilo gužvu u saobraćaju u Novom Beogradu, na potezu od Ade Ciganlije do Mostarske petlje, kao i u delu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko Karađorđeve i svih frenkfentnijih saobraćajnica. Osim što je ovaj prevoz zdraviji po samog biciklistu, ovo prevozno sredstvo znatno bi smanjilo emisiju štetnih gasova i na taj način čuvala bi se životna sredina. Međutim, ovaj projekat u startu nailazi na brojne probleme, koje Grad mora da reši ukoliko želi da uvede ovaj vid javnog prevoza. Biciklističke staze i početno ulaganje su neki, ali mora se poraditi i na svesti pojedinaca o drugačijem načinu prevoza.
U prestonici, trenutno ima oko 70 kilometara staza za bicikliste, 52 u Novom Beogradu, a ostatak na obalama Save. Nove staze nalazile bi se na obodima grada i planirano je da do 2021. godine bude izgrađeno više od 200 kilometara. Kad je reč o starom delu grada, za prevoz biciklom koristili bi se široki trotoari, gde je to moguće, a u ostalim ulicama bio bi uveden režim „sporog saobraćaja", koji je uveden u novi Zakon o saobraćaju.
Zbog toga je potrebno uraditi studije izvodljivosti, gde je sve moguće ukrštanje biciklističkog i motornog saobraćaja. U Beogradu se ukrštaju dva evropska biciklistička koridora, pa je to razlog više da ovaj projekat bude realizovan. Jedan koridor ide iz pravca duž Dunava prema Ušću, a drugi vodi od Zrenjaninskog puta. Prema novom Generalnom urbanističkom planu, predviđeno je da deset odsto gradske površine bude namenjeno biciklistima.
Mogućnost širenja biciklističkih staza postoji od Avale ka centru, od naselja Rakovica prema centralnoj gradskoj zoni, od Petlovog i Labudovog brda, preko Vidikovca do izletišta Košutnjak, kao i na delovima Zrenjaninskog i Smederevskog puta
Projekat bicikla kao javnog prevoza odlično funkcioniše u Evropi. U Španiji, Barselona i Valensija su gradovi u kojima je život bez bicikla postao nezamisliv, a naručili su softver, stajališta i bicikla za još 24 grada. U Kopenhagenu, čak 35 odsto građana koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Bicikl u ovom gradu u zadnjem točku ima mali akumulator, koji skuplja energiju kad se bicikl vozi po nizbrdici i vozaču pomaže na uzbrdici. U Francuskoj svaki grad ima bicikl kao javni prevoz. Pariz nudi više od 21.000 bicikala na 1.400 parkirališta, sa sistemom kontrole lokacije i dostupnosti svakog bicikla. Za samo godinu dana, u Parizu bicikl je korišćen čak 42 miliona puta. Sa 2.400 bicikala, Montrealov sistem prevoza našao se na „Tajmsovoj" listi za najbolje inovacije. Javni prevoz biciklom odlično funkcioniše u Americi, Milanu, Rimu, Beču.
- U Beogradu samo petina građana ima bicikle, a na ulicama je čak pola miliona automobila i to moramo da promenimo. Ukoliko želi realizaciju, Grad ovo mora da usvoji kao projekat od javnog značaja. Potrebno je izdvojiti samo početnu investiciju, a projekat bi 80 odsto sam održavao - priča Kosta Ćirić, idejni tvorac ovog projekta.
Ovaj projekat bi oživeo i domaću proizvodnju bicikala, koja bi imala povlašćen položaj na tenderu. Do septembra, trebalo bi da bude nabavljeno oko 300 bicikala i 50 stajališta, koja bi bila postavljena širom grada. Na jednom mestu nalazio bi se kompjuterizovani komandni centar, koji bi pomoću GPS sistema na svakom biciklu imao tačan uvid gde se koji dvotočkaš nalazi i gde ima slobodnih, odnosno gde ima manjka bicikala. Takođe, korisnici bi pomoću mobilnih telefona ili interneta, mogli da vide gde imaju slobodan bicikl. Iznajmljivanje bicikala vršilo bi se pomoću kreditnih, platnih kartica, sms servisa, jednodnevnih, mesečnih ili godišnjih karata, čija cena neće prelaziti 2.000 dinara. Kad korisnik poveže mobilni telefon sa biciklom, moći će besplatno da komunicira sa centrom, koji bi pomogao pri pronalaženju nekog objekta ili ulice, ali i sa ostalim korisnicima. Takođe, na displeju moći će da vide broj izgubljenih kalorija, uticaj na životnu sredinu, broj pređenih kilometara, a savremeniji sistemi imaju i mapu grada sa pozicijom bicikla. Bicikl će biti jednostavne izrade, sa jedinstvenim delovima, da ne bi dolazilo do krađe. Takođe, bio bi osnovan i servis, koji bi razvozio bicikle, al i popravljao, dopumpavao gume, podmazivao, menjao delove.
- Sa godišnjom kartom, prvih pola sata bi bilo besplatno, a onda bi se naplaćivalo. Drugih pola sata bi koštalo do 70 dinara, trećih više od 100, a dalje bi svakih pola sata koštalo 200 dinara. Ne želimo da ljudi koriste bicikle rekreativno, već kao prevoz, a prvih pola sata za to je sasvim dovoljno - priča Kosta Ćirić.
Da li biste koristili bicikl kao prevozno sredstvo?
STEFAN JOVIĆ student (21)
Često koristim bicikl i mislim da je to super ideja. Svakako bih koristio takvu pogodnost, ali pretežno u mirnijim krajevima grada. Išao bih često na Košutnjak i Kalemegdan jer mi smetaju gužve.
KOSTA NESTANOVIĆ inženjer (49)
Rado bih pristao na svakodnevnu vožnju biciklom, ali ti bicikli moraju imati prednju platformu zbog svoje stabilnosti. Putujući po Kini i Americi često sam viđao da ljudi koriste bicikle za prevoz.
SLOBODAN STOJANOVIĆ serviser (28)
Kad bi ideja zaživela rado bih seo na bicikl i otišao do posla. Gužve mi strašno smetaju. Bio sam u Amsterdamu i Helsinkiju i tamo postoji ogroman broj bicikala koji se koriste kao javni prevoz.
JASNA PRIŠUNJA farmaceut (26)
Putujući po Evropi često sam se susretala sa ovakvim vidom prevoza. Ideja mi se sviđa, ali ne bih baš često koristila bicikl. Kao mala sam vozila bicikl, ali ne znam da li bih se sad na to usudila.
ZORAN MIHAJLOVIĆ ekonomist (60)
Koristio bih bicikl, ali Beograd je brdovit i možda bi to predstavljalo problem ljudima mojih godina. Moja putanja kojom bih sigurno išao biciklom jeste od Cvetkove pijace do Kalemegdana.
MARIJA MINIĆ studentkinja (33)
Ideja je odlična i rado bih koristila tu pogodnost. Nekada sam često vozila bicikl, ali mislim da bi se snašla i sada. Gužve me užasno nerviraju i mislim da bi ovaj vid javnog prevoza bio odličan.
