Izvor: RTS, 03.Nov.2010, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republikancima Predstavnički dom
Većina u Predstavničkom domu američkog Kongresa, posle jučerašnjih izbora, pripada Republikanskoj partiji. Obamine demokrate uspele su da zadrže prevlast u Senatu.
Na izborima za Kongres Sjedinjenih Američkih Država republikanci su osvojili većinu u Predstavničkom domu, dok su demokrate zadržale tesnu kontrolu nad Senatom.
Prema još nepotpunim podacima, ocenjuje se da je Republikanska partija povećala broj kongresmena u Predstavničkom domu za najmanje 60, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što je njihov rekord još od 1948. godine. Pored toga, republikanci su demokratama uzeli najmanje šest mesta u Senatu.
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Džon Bejner rekao je da je njegova stranka na izborima dobila mandat za ukidanje reforme zdravstvene zaštite, izglasane u prethodnom sazivu Kongresa, na predlog administracije Baraka Obame.
Bejner, koji će najverovatnije postati novi predsedavajući Predstavničkog doma, rekao je da rezultati izbora dokazuju da je američki narod odbacio program Obame i bivše predsednice Kongresa Nensi Pelozi.
"Američki narod je zabrinut zbog toga što je vlada preuzela zdravstvenu zaštitu. Mislim da je važno da položimo temelje pre nego što počnemo da ukidamo tu nakazu", naveo je Bajner. Ipak, namere republikanaca biće teško ostvarive, jer demokrate i dalje imaju kontrolu nad Senatom.
Uz istorijsku pobedu republikanaca na izborima u SAD, izuzetno dobre rezultate postigli su i republikanski kandidati manjina, pa su tako izabrane guvernerke hispano-američkog i indijskog porekla i dva afro-američka kongresmena sa američkoj juga.
Ipak, analitičari smatraju da je pitanje boje kože bilo manje važno i da su se glasači opredeljivali za republikance, nezadovoljni zbog slabe privrede i nezaposlenosti od 9,6 odsto.
Na izborima se glasalo za mandate svih 435 članova Predstavničkog doma i za 37 senatora.
Dosadašnji odnos snaga u Senatu bio je 57 demokrata, 41 republikanac i dva nezavisna senatora, a u Predstavničkom domu 256 demokrata prema 178 republikanaca, uz jedno upražnjeno mesto kongresmena.
Kongresmenima u Predstavničkom domu mandat traje dve godine, a senatorima šest godina. Svake dve godine, otprilike, trećini, od ukupno 100 članova Senata, ističe mandat.
U SAD je gotovo pravilo da na kongresnim izborima, posle prve dve godine mandata novog predsednika, njegova stranka zabeleži gubitke, ali od veličine poraza u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.
Istorijski gledano, kontrola republikanaca nad Predstavničkim domom neće biti nova situacija za SAD.
Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres.
Od 1945. godine, ista stranka imala je, ukupno 20 godina, istovremeno, i predsednika, i većinu u Senatu i Predstavničkom domu.
Kongres je, međutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a tokom samo 10 godina Senat i Predstavnički dom imali su različite stranačke većine.
