Izvor: Politika, 08.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reprize ratova
Svaki oružani sukob donekle liči na neki raniji, pa zato i procena "da libanska i kosmetska ratna kriza nemaju nikakvih dodirnih tačaka" nije tačna.
Jer, u oba slučaja SAD su bile glavni strateg zbivanja. Naizgled, učešće Amerike se dosta razlikovalo po tome što je u kosmetskoj krizi ona direktno učestvovala u bombarderskoj akciji, a u libanskoj krizi njenog tako otvorenog učešća nije bilo. Međutim, analizom svih događanja u vezi s libanskom krizom lako je uočiti da je ponašanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izraelske vojske bilo zasnovano na bombarderskim akcijama NATO 1999. godine protiv SRJ. Naime, sofisticiranim "mamut bombama", prema svedočenju nekadašnjeg južnoafričkog ministara za vodne tokove i šumsko bogatstvo Kadera Almaza, gađani su čvorišta podzemne pitke vode u slivu Belog Drima na Kosovu i više lokacija u Srbiji (zgrada SSNO, kineska ambasada, nekoliko podzemnih vojnih objekata). Istim bombama gađani su i ciljevi u Libanu, posebno bunkeri Hezbolaha. Na osnovu ovih činjenica lako je zaključiti da su potvrde o slanju ovih bombi iz SAD preko engleskih vojnih aerodroma bile autentične. Jasno je i da je bombardovanje ovakvih ciljeva testirano u agresiji na SRJ 1999. godine, a ratom u Libanu obavljeno je uvežbavanje za eventualna dejstva u Iranu. Nuklearna postrojenja u Iranu se, naime, nalaze na sličnim dubinama na kojima i podzemna čvorišta pitke vode na Kosmetu.
Glavno obeležje vojnih operacija u SRJ i Libanu bila je kolateralna šteta: mrtvi civili, srušeni mostovi, razoreni tuneli, oštećeni putevi, kao i reke izbeglica. Odmah po otpočinjanju ratnih dejstava i na Kosmetu i u Libanu, stvorene su, naime, bespregledne kolone izbeglica prouzrokujući u oba slučaja humanitarnu katastrofu. Avio dejstva na Liban imala su karakteristiku taktike "spržene zemlje" koja je ličila na Hirošimu i Drezden na kraju Drugog svetskog rata. Međutim, ovu taktiku NATO je na Kosmetu primenjivao bombardujući položaje regularnih jedinica VJ, kao što su to činili i izraelski avioni napadajući položaje Hezbolaha, ali i južne gradske četvrti Bejruta.
Humani karakter kao cilj akcije na Kosmetu i Libanu, u prvom slučaju zaštita Albanaca, u drugom spasavanje otetih vojnika, predstavlja praksu uvođenja "humanitarnih ratova" za čije otpočinjanje nisu potrebne nikakve odluke UN ili bilo čija druga međunarodna saglasnost. Kosmetskim i libanskim ratom mir je definitivno postao zatočenik rata. Da se do mira dolazi ratom pokazuju, nažalost, koalicione intervencije u Avganistanu i Iraku, koje su politička sredstva podredila bombama.
Takođe treba istaći da su SAD od početka libanske krize, prema pisanju "Vašington posta" zagovarale ulazak u tampon zonu na granici sa Libanom snaga "sposobnih za odlučne i efikasne akcije", što se može dovesti u vezu s već viđenim scenarijem, kada snage NATO ulaze na Kosmet s teškim naoružanjem da bi uspostavile i održale mir.
U obe ratne krize SAD su pokazale da mogu da kontrolišu sukobe relativno malog intenziteta – u SRJ tri meseca, a u Libanu mesec dana i to uvek u planiranim okvirima. Dejstva od tri meseca, u slučaju SRJ, bila su dovoljna da Amerika pokaže svetu ko kontroliše situaciju, a prema pisanju Simona Herša, u "Njujorkeru", mesec dana trajanja borbenih operacija u Libanu bilo je dogovoreno između Tel Aviva i Vašingtona. Izrael je, navodno, obećao Vašingtonu da će odbaciti Hezbolah sa granice prema Libanu za trideset dana i u neku ruku je u tome i uspeo.
Evidentna sličnost između Kosmeta i Libana ogleda se i u ciljevima Vašingtona da kooperativniju stranu dovede u bolji položaj u odnosu na onaj koji je postojao pre sukoba. Na Kosmetu kooperativna strana bili su kosmetski Albanci koje je trebalo dovesti u nezavisnu poziciju u odnosu na jugoslovenske vlasti, a u slučaju Libana to je libanska armija koja je trebalo da zauzme strateški važnu poziciju prema Izraelu, koju je do tada držao Hezbolah.
U oba slučaja do zaustavljanja sukoba došlo je na osnovu iznuđenog međunarodnog dogovora, koji je kreirala Amerika.
Još jedna sličnost između Kosmeta i Libana mora se pomenuti, a to je da u oba slučaja NATO i izraelska armija nisu pretrpeli zvaničnu međunarodnu osudu zbog pogibija civila, materijalne štete i ekološke tragedije načinjene dvema suverenim državama.
Kada su u pitanju međunarodne nevladine organizacije, u oba slučaja, i kosmetskom i libanskom, one su reagovale presporo i neodlučno, tako da je ponovo potvrđeno da one samo statiraju.
Na kraju treba istaći i to da je najozbiljnija sličnost između Kosmeta i Libana sadržana u opasnosti da se povodom obe situacije zapali vatra regionalnog, šireg sukoba sa više učesnika. U slučaju Kosmeta takav sukob mogu da izazovu Albanci sa Kosmeta i Albanci iz Albanije, ako krenu u realizaciju "projekta" velike Albanije, a u Libanu iskru regionalnog sukoba zapalio bi ulazak Sirije i Irana u rat, ili pak napad na Iran od strane Izraela ili SAD.
Istraživač u Institutu za političke studije
Vinko Đurić
[objavljeno: 08.09.2006.]
