Izvor: Blic, 05.Feb.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Represija cveta u izobilju zabave
Film „Na granici - triptih o biti i imati” priča je o srpskom jugu, siromašnom i ugroženom, dezintegrisanom u teritorijalnom, ekonomskom, kulturnom, demografskom pogledu - ali, uprkos svemu, bodrom i prkosnom - kaže u razgovoru za „Blic” Žarko Dragojević, autor dugometražnog dokumentarnog filma čija će premijera biti na Festu, u programu „Činjenice i slagalice”, godinama već najizazovnijem segmentu beogradskog festivala koji prati bum dokumentarnog žanra u svetu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ko zna, možda će igrani film jednoga dana biti prepušten medijumu video igrica, a dokumentarni ostati na poprištu kulturne istorije da brani ideju i smisao kinematografskog stvaralaštva - prokomentarisao je Dragojević ekspanziju dokumentaraca kojima se okreću i holivudske vedete poput jednog Olivera Stouna. Reditelj igranih filmova „Noć u kući moje majke” i „Kuća pored pruge” nije želeo da komentariše pauzu u radu dugu gotovo dve decenije. („O ličnim sudbinama drugom prilikom.”)
Koliko je u izboru teme bila važna činjenica da ste vi zapravo rođeni u Kuršumliji?
- Čovek je biće zavičaja. To je iskustvo van kojeg ne postojimo. Zavičaj je ona duševno-duhovna konstituanta u nama koja nas čini onim što jesmo. Bez kategorije zavičaja i zavičajnog nema ljudskog identiteta, bilo na psihološkom bilo na intelektualnom planu. A ako je tako, svaki čovek je dužan svome zavičaju - kako je već lepo zapisao Ivo Andrić.
Ako država nije jaka u provinciji nije ni u metropoli
U žižu medijskog interesovanja Kuršumliju su ovih dana doveli štrajkovi - „pobunjeni narod”. Da li film korespondira sa tim događajima?
- Ne korespondira direktno, bar ne u onom uskom političkom smislu. Zadatak umetničkog nije da drži političke govore, nego da traga za dubljim istinama sveta i života koji nas okružuje, tragajući za njegovim smislom. Jer volja za smislom je zapravo i volja za postojanjem. Na ono što se ovih dana događa u Kuršumliji gledam kao na jedan epohalni krik svojih zemljaka da im se pomogne u borbi za opstanak, rekao bih gotovo za goli život. U tom kontekstu svoj film sagledavam kao produženi eho toga krika.
Da li država čini dovoljno da se pomogne ovom regionu?
- Ne. Nedostaje strateško opredeljenje države i svest o važnosti njenog prisustva na svojoj periferiji, pre svega ekonomskom i demografskom politikom. Ako jedna država nije jaka u svojim provincijama, nije jaka ni u metropoli. Jer ono što se ne drži na periferiji, ne drži se ni u središtu. To vam je opšti zakon ne samo socijalnog, već i prirodnog života.
Srpski film kao organizovani sistem odavno ne postoji. Hoće li zakon čiji je nacrt izazvao burnu raspravu urediti ovu oblast?
- Hoće, ukoliko se prilikom izrade i donošenja Zakona bude vodilo računa o opštem kinematografskom i kulturnom interesu, a ne o nečijim pojedinačnim ili koterijskim interesima. Tu je, za mene, najbitnije pitanje kako će se urediti način i opseg delovanja Filmskog centra Srbije, kao nosećeg stuba i vodećeg subjekta našeg kinematografskog sistema. Ako Filmski centar Srbije uspemo da uredimo kao jednu ozbiljnu ustanovu kulture, sa ozbiljnim namerama i visokopostavljenim kulturnim idealom onda je najbitnije urađeno.
Izlaz je u duhu suprotstavljanja
Kako objašnjavate fenomen da je srpski film, igrani i dokumentarni zlatno doba doživeo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, u vreme ideoloških stega?
- Nije nepoznata misao da se značajna umetnost rađa samo u dogmatskim vremenima. Verovatno zato jer je bitna karakteristika umetnosti njen duh suprotstavljanja. Biće umetnosti je biće suprotstavljanja doktrinarnim idejama vladajućeg poretka i dogmatske stvarnosti. Setite se samo Oldosa Hakslija. U zastrašujućim vizijama budućnosti Hakslija nije brinula pojava diktatora i diktatura (kao što je to bio slučaj sa Orvelom) koji bi spaljivali knjige, gušili i zabranjivali slobodnu misao i kontrolisali ljude zaogrćući ih plaštom straha i strepnje.
„Opasnija” su demokratska društva?
- Potčinjavanje i kontrola najbolje se sprovodi kada se ljudi guše u izobilju zabave i zadovoljstva. Knjige, umetnička dela i slobodna humanistička misao u takvim sistemima ne podležu nikakvoj inkriminaciji i progonu, jer je to praksa bez ikakvog društvenog značaja i uticaja. Svi sadržaji su dozvoljeni, jer nikoga ništa ne interesuje i nikoga se ništa ne tiče, osim ako nije u službi podsticanja razonode. Zar vam se ne čini da i sami živimo u svetu video igrica, estrade, medijske buke, rialiti spektakala, reklama i potčinjenosti, da ne bismo živeli u svetu duha i otpora?
Gde je izlaz?
- U duhu suprotstavljanja.
Premijerno na Festu: život u ataru opštine Kuršumlija
- Film „Na granici” je priča o životu ljudi u ataru opštine Kuršumlija, u takozvanoj kopnenoj zoni bezbednosnog razdvajanja sa Kosovom i Metohijom. O tamošnjim napuštenim selima i njihovim nekadašnjim žiteljima, koji se povlače sa „granice”, dublje u teritoriju opštine. O ljudima koji se povlače prema gradu, koji takođe grca u tranzicionom siromaštvu i propadanju - kaže Žarko Dragojević o filmu, koji će ekskluzivno, kao jedna od dve domaće premijere (uz igrani „Flešbek”) biti prikazan na Festu.
