Izvor: Blic, 09.Mar.2014, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reporter "Blica" u nuklearnoj elektrani "Krško": Deset miliona tableta uranijuma
Mere bezbednosti na ulazu potpunije su nego u Kovnici novca u Topčideru. Goste na ulazu očekuju skeneri, čipovane kartice i rotirajuća vrata od debelih čeličnih šipki koja se otvaraju otiskom dlana.
Nuklearka u Krškom podignuta je među vinogradima i plantažama jabuka, na levoj obali Save, koja ovde nije šira od potoka. Ograđena je dvostrukom, tri metra visokom ogradom s bodljikavom žicom i kamerama, a velike barikade od betona usporavaju vozila i usmeravaju ih ka parkingu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pred ulazom.
Upravne zgrade, zatim ona u kojoj su turbine, pa rezervoari za hlađenje, radionice i skladišta... sve je ofarbano u nekakvu svetloplavu boju i po izgledu bi moglo da bude magacin. A valjkasto zdanje u kojem je smešten reaktor, što visinom od 71 metar dominira okolinom, liči na nekakav silos.
Studije za Krško
Aleš Levičar, Simon Vutek i Igor Spaseski ispijali su pivo u kafiću u centru grada, a na naše pitanje da li se boje nuklearke odgovorili su smehom. Sva trojica, naime, studiraju na Fakultetu za energetiku, koji je Mariborski univerzitet otvorio u Krškom. I sva trojica se nadaju da će im se pružiti šansa da u nuklearki rade.
Samo liči! Jer od ljubazne Ide Novak-Jerele, zadužene za novinare, saznajemo da je reaktorska zgrada sagrađena od armiranog betona debelog 76 cm, da se unutra, na metar i po od zidova, nalazi debela čelična ljuska, a da je u njenom centru srce elektrane - nuklearni reaktor.
Bez ulaženja u detalje, princip rada elektrane je sledeći: u reaktoru se iz urana oslobađa ogromna toplota; ona greje vodu koja se pretvara u paru, para pokreće turbine i proizvodi struju... Voda koju reaktor greje radioaktivna je, pa je zgrada dvostruko hermetički zatvorena kako u slučaju kvara ne bi došlo do zagađenja okoline. Jedino što se voda kojom se hlade cevi parom uzima iz Save, i u nju vraća...
Dve tabletice obogaćenog urana prečnika 8,5 mm i debljine 10 mm daju energiju dovoljnu za grejanje jedne kuće tokom godinu dana. U reaktoru „Krškog“ takvih tabletica ima preko deset miliona.
Zaposleni
U nuklearki u Krškom zaposleno je oko 600 ljudi, od kojih čak 260 sa visokom spremom
Radom elektrane upravlja se iz kontrolne sobe. Ulaz u nju posebno je obezbeđen, a posetioci mogu da je vide samo kroz neprobojno staklo. Duž tri zida prostorije od stotinak kvadrata, bez prozora, raspoređeni su raznorazni brojčanici i prekidači, a njihov broj dostiže hiljadu.
Obuka operatera traje godinu i po dana, a praktični deo nastave odvija se na simulatoru - prostoriji koja je u dlaku ista kao i kontrolna soba. Ljubazno se odazvavši molbi novinara „Blica“ da nam demonstrira alarm u slučaju kvara na reaktoru, nuklearni fizičar Aleš Kavčič, instruktor operatera, priredio nam je spektakl od kojeg se ledi krv: na više mesta signalne lampe počele su da trepere, a sirena zlokobno da zavija.
U pravoj kontrolnoj sobi bar jednom nedeljno oglasi se sličan alarm. Povod je uvek bezazlen: olabavi se neki kaiš, negde dođe do prekida napajanja... ali operateri uvek postupaju po proceduri. U elektrani ima preko 100.000 komada opreme za koje se ne može garantovati da se nikada neće pokvariti. Međutim, „Krško“ ima sisteme kojima to može na vreme da se prepozna.
- Budući operateri do besvesti provežbavaju procedure svih zamislivih havarija i katastrofa - kaže Aleš Kavčič.
U nuklearki je zaposleno više od 600 ljudi, od kojih oko 260 ima visoku stručnu spremu. Plate su ovde za oko 30 odsto veće od proseka u industriji u Sloveniji. Radi se danonoćno, ali preko noći u elektrani ostaje 20-ak ljudi. Toliko ih je dovoljno...
Rožman: Ljudi žive bez straha
U Krškom nema straha od nuklearne energije jer je stanovništvo upućeno u pravo stanje stvari. Strah raste sa udaljenošću od elektrane, kaže za „Blic“ Stane Rožman, predsednik uprave Nuklearne elektrane „Krško“ (NEK).
Uprava odlično sarađuje s lokalnom zajednicom, a nije manje važno ni to što NEK godišnje u budžet opštine, koja ima oko 25.000 stanovnika, uplaćuje više od pet miliona evra.
NEK je posle deset godina gradnje puštena u rad 1984. godine kao zajedničko vlasništvo tadašnjih republika SFRJ - Slovenije i Hrvatske. Sada podmiruje 20 odsto potrošnje električne energije u prvoj i 16 odsto u drugoj nezavisnoj državi. Njen rok trajanja ističe 2023, ali se vrši modernizacija pa će joj, po svemu sudeći, vek biti produžen 60 godina.
Najčitanije SADA:
