Izvor: Blic, 25.Feb.2010, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Renoov“ učenik iz Rumunije
Dakija, odnosno latinski Dacija bila je rimska provincija koja je zauzimala delove teritorija današnje Rumunije, Moldavije, Bugarske, Ukrajine i Mađarske. Ako zanemarimo istoriju, Dakija, ili na našem Dačija, automobilski je brend s kojim smo do pre desetak godina zbijali šalu, sve dok „logan” nije preplavio ulice srpskih gradova.
„Dačija” je osnovana 1966. u saradnji sa „Renoom” koji je pomogao i da se dve godine kasnije sagradi i prva fabrika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Mioveniju, gradiću u blizini Piteštija. Plan je bio jednostavan, u „Dačiji” će se sklapati jeftini automobili za Istočnu Evropu. Zanimljivo je da je 1968. godine s proizvodnjom počeo i glavni konkurent, ruska „Lada”, dok je kragujevačka „Zastava” prve modele izbacila još 1953. godine. Niska cena finalnog proizvoda bi se zadržala kopiranjem već postojećih automobila koje je, takođe, obezbedio francuski partner.
Učili se na „renou 8”
Fabrika je bila spremna za proizvodnju rumunske verzije „renoa 12”, ali je preko noći odlučeno da se prvi koraci naprave na „renou 8” koji je dobio oznaku „dačija 1100”. Od 1968. do 1972. godine proizvedeno je oko 44.000 modela 1100 sa četvorocilindričnim motorom (46 KS) u zadnjem delu i maksimalnom brzinom od 130 kilometara na sat, a prvi primerak je završio u rukama rumunskog predsednika Nikolaja Čaušeskua.
Godinu dana kasnije, ipak je krenula proizvodnja „renoa 12” pod imenom „dačija 1300”, koji se sklapao sve do 2004. Pretpostavlja se da je za 35 godina napravljeno oko dva miliona „dačija 1300”, koji je bio izložen i na Salonu u Parizu.
Alu-felne kao luksuz
„Dačija 1300” je doživela sve moguće verzije karoserije (pik-ap, karavan, karavan bez zadnjih sedišta...), a više puta je bila i blago redizajnirana. Najveća transformacija odigrala se 1979, kada je restilizovan model predstavljen kao „dačija 1310”. Promene je, naravno, pokrenuo „Reno”, koji je četiri godine ranije osvežio „reno 12”. Nova „dačija 1300” je bila ponuđena i britanskim kupcima kao „dačija denem” sa petostepenim menjačem, aluminijumskim točkovima i elektropodizačima prozora, ali se i pored povoljne cene nije proslavila na Ostrvu. Rumunski proizvođač je predstavio i ograničene serije kao što su bile „dačija liberti” i „dačija 2000” (kopija „renoa 20”), pa čak i nekoliko svojih prototipova „dačija star”, „dačija kupe” (kopija „renoa 17”)...
Francuska posla
Ozbiljno ime, ne samo na Istoku, „Dačija” je počela da stiče od 1999. godine kada je „Reno” postao većinsku vlasnik. Sledeće godine predstavljena je „dačija supernova”, hedžbek s pogonom na prednje točkove i motorom iz „renoa klio” (1,4-litara i 75 KS). Cena osnovne verzije bila je današnji 5.800 evra, a kao opcija mogao je da se naruči klima-uređaj ili radio sa kasetofonom. „Supernova” je restilizovana 2003, ali je na tržište vraćena pod novim imenom „dačija solenca”.
Bum sa „loganom”
Puno priznanje došlo je sa potpuno novim modelom „dačija logan”, koji je stigao kao zamena za vremešni 1300. Tadašnji predsednik Francuske Žak Širak je prilikom posete Rusiji primetio da se „lade” po ceni od 6.000 evra odlično prodaju, dok duplo skuplji modeli „Renoa” skupljaju prašinu u salonima. Tako se 1998. u „Renoovom” centru u blizini Pariza rodio „projekat X90” koji je 2004. godine pretvoren u „logan”. Na Salonu u Ženevi 2008. izložen je hedžbek „sandero”, a poslednji novitet iz kuhinje „Dačije” i „Renoa” je prvi SUV - „duster”, koji je predstavljen 8. decembra prošle godine. „Duster” će se nuditi i sa pogonom na sve točkove, a prodaja počinje na proleće.
