Izvor: RTS, 24.Nov.2010, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Remek-dela Petra Dobrovića
U Galeriji legata Petra Dobrovića, otvorena izložba remek-dela tog autora, na kojoj se mogu videti portreti 27 dela, iz različitih perioda njegovog stilskog razvoja. Izložbom se obeležava 120 godina rođenja jednog, od glavnih aktera, srpskog modernizma.
Izložba Remek-dela Petra Dobrovića, na kojoj je predstavljeno 27 slika tog umetnika, iz različitih perioda njegovog stilskog razvoja, otvorena je u obnovljenoj Galeriji Petra Dobrovića, u Beogradu.
Kustos >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izložbe Žana Gvozdenović, rekla je da postavku izložbe čine četiri segmenta rada tog umetnika: rani period, period Dobrovićevog hedonizma, portreti i dela iz autorovog razvijenog hedonizma, po kojem je on najpoznatiji.
Prikazane su teme pejzaža, posebno maslinjaka, koji su poseban segment Dobrovićevog slikarstva, zatim portreti njegovog brata Dorđa, supruge Olge, Miroslava Krleže.
Gvozdenovićeva je rekla da je osnovna ideja izložbe da se posle višegodišnje pauze rada Legata, Dobrovićevo delo vrati u fokus javnosti i da se podsetimo šta je sve u njegovom opusu.
"Ovom izložbom želimo da pokažemo svim generacijama, posebno mladima, koji nisu imali prilike da se upoznaju sa njegovim delima, koje su vrednosti i značaj Dobrovića i čitavog tog srpskog modernizma, čiji je on predstavnik", kazala je Žana Gvozdenović.
Glavni kustos Muzeja savremene umetnosti Dejan Sretenović, rekao je da su odlučili da ponovo pokrenu aktivnosti u tom prostoru, koji je zanimljiv i specifičan u našoj sredini. Sretenović dodaje da im je ideja da prostor revitalizuju na novim osnovama i to na širem konceptu, koji bi predstavljao Dobrovića, ali i da se proširi na epohu, na njegove savremenike iz prve polovine 20. veka.
Dobrović stvarao seriju kubističkih crteža
Petar Dobrović rođen je 1890. godine u Pečuju. Studirao je na Likovnoj akademiji u Budimpešti, gde je i prvi put izlagao, 1911. godine, u Nacionalnom salonu. U Parizu je boravio od 1912. do 1914. godine, gde je pod uticajem sezanizma i kubizma stvarao seriju kubističkih i sezanističkih crteža, a posle toga vratio se u Pečuj i okrenuo se renesansnim uzorima, velikim majstorima.
Kasnnije teoretski formuliše težnju ka monumentalnoj umetnosti 20. veka i zajedno sa Jobom, Bijelićem, Konjovićem i Šumanovićem, postaje tipičan predstavnik treće, konstruktivne decenije u srpskom slikarstvu.
Učestvovao je na izložbi grupe jugoslovenskih umetnika u Parizu, 1919. godine, čime se odvaja od mađarskog likovnog miljea i pridružuje jugoslovenskom kulturnom prostoru, a 1921. godine je priredio prvu samostalnu izložbu u Jugoslaviji.
Glavni period slikarstva Petra Dobrovića bio je od 1931. do 1941. godine, koji karakterišu čista boja i naglašen gest, hedonizam kao životni stav, a modernizam kao umetničko opredeljenje.
Izlagao je u Pragu, na Bijenalu u Veneciji, a bio je i profesor na Umetničkoj akademiji u Beogradu. Bio je saradnik časopisa Danas, u redakciji Miroslava Krleže i Milana Bogdanovića, a na Kolarčevom univerzitetu je osnovao i vodio večernji kurs figurativnog crteža.
Posle bombardovanja Beograda, povukao se u Grčku, gde je slikao mirne, skoro impresionističke pejzaže. Umro je u Beogradu 1942. godine.
