Izvor: RTS, 15.Dec.2013, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekorderi po odlivu mozgova
Srbiju je od devedestih godina prišlog veka napustilo oko 35.000 stručnjaka, a više od 5.000 doktora nauka platu prima u prestižnim svetskim institucijama. Samo od početka ove godine više od 650 mladih lekara, uglavnom specijalista, potražilo je posao u inostranstvu.
Prema grubim procenama, u poslednjih 20 godina zemlju je napustilo više od pola miliona ljudi. Svetski ekonomski forum Srbiju je po "odlivu mozgova" stavio na 141. mesto od 144 zemlje.
Osim što >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << političari s vremena na vreme, uglavnom u izbornoj kampanji, govore o tome kako mladima treba dati posao i zadržati ih ovde, država se decenijama tim pitanjem ne bavi ozbiljno.
Natalija Milanović ima 34 godine i završila je tri fakulteta. Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi, sa naprednim đacima, ali i na integraciji maloletnih delinkvenata. Ove jeseni rešila je da promeni život i da ode iz Australije, gde je rođena, i doseli se u Srbiju.
"Ja sam dosta dolazila u Srbiju i kao dete i kao tinejdžer i zavolela sam. Svaki put mi je bilo teže kada sam se vraćala u Australiju i sve sam imala veću želju da dođem da živim ovde", priča Natalija.
"Moj otac je otišao iz Srbije za Australiju 1970. godine, mama je tamo rođena, oni su presrećni. Neki prijatelji mi kažu da je to super ideja, a neki me pitaju da li sam luda", priča Natalija i dodaje da uvek ima rezervni plan.
I Miodrag Stojković, svetski poznati genetečar, pre šest godina je okušao sreću i vratio se iz Engleske. Danas je vlasnik Klinike za veštačku oplodnju u Leskovcu i poslanik u Narodnoj skupštini.
"Ja se nisam pokajao što sam se vratio ovde i mislim da treba da se radi na tome da se zadrže mladi ljudi ovde u našoj zemlji. Koliko god se trudili nećemo uspeti sve da zadržimo, ali na nama je da omogućimo da imaju što bolje uslove", priča Stojković.
Dokaz da pametni i talentovani ipak bolje uslove traže u tuđini, našli smo i u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji. Svaki deseti maturant te škole studije nastavi u inostranstvu, a svaki peti đak doktorira van Srbije.
"Stranci vide da se radi o talentovanoj, sposobnoj deci. Nekome ko je vredan i uspešan, kakvih možda nema u njihovoj sredini, ponude im bolje uslove, nagovore ih da ostanu", kaže direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Vladimir Ognjanović.
Odlaze jer svaki drugi nema radnu knjižicu, a na posao čekaju i duže od dve godine. Većina onih koji su u svet otišli vozom, u Srbiju se vraćaju avionom, i to samo u posetu.
Od devedesetih zemlju je napustilo oko 35.000 stručnjaka, a više od 5.000 doktora nauka platu prima u prestižnim svetskim institucijama.
Samo od početka ove godine više od 650 mladih lekara, uglavnom specijalista, potražilo je posao u inostranstvu.
Njihovim odlaskom država gubi ono u šta je godinama ulagala, mlade koji bi trebalo da osnivaju porodicu, rade i plaćaju porez.
Prof. dr Vladimir Grečić sa Instituta za međunarodnu politiku smatra da svaka zemlja treba da uloži napore da zadrži ljude, bilo da je reč o stanovanju, boljim platama.
"Isto kao što mi sada govorimo o privlačenju kapitala, inovacija, tako treba privući i stručnjake. Bez stručnjaka ne može jedna privreda da napravi pomak", ističe Grečić.
Odlazak najboljih nijedna zemlja nije zaustavila, ali su ga neke zemlje ublažile ulaganjem u nauku. Ukoliko Srbija u te svrhe ne izdvoji više od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, koliko sada izdvaja, naši mladi neće prestati da traže tuđe pasoše.
