Izvor: Southeast European Times, 22.Jul.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija mosta podstiče pitanje ljudskih prava
Rekonstrukcija ključne saobraćajnice u Beogradu neočekivano je prerasla u nešto sasvim drugo.
22/07/2011
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 22.7.2011.
Most Gazela, deo Evropskog koridora 10, jedna je od glavnih saobraćajnica u Beogradu. Izgrađen je pre 40 godina i od tada nije obnavljan ili ojačavan.
S obzirom da preko njega dnevno pređe više od 150.000 vozila, neki stručnjaci su upozoravali da bi bez rekonstrukcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << most mogao da se sruši.
Gradska uprava je uzela kredit od Evropske investicione banke (EIB) za rekonstrukciju te saobraćajnice, koju mnogi smatraju glavnom arterijom drumske infrastrukture Beograda. Vrednost celokupnog projekta iznosi oko 60 miliona evra.
Međutim, projekat, koji je pokrenut prošle godine, neočekivano se pretvorio u pitanje ljudskih prava i pitanje koliko su vlasti u stanju da poštuju međunarodne ugovore.
Godinama je skoro 170 romskih porodica živelo ispod mosta, u straćarama bez struje i vode. Vlasti su morale da ih rasele kako bi počela rekonstrukcija mosta.
S obzirom da je novac za rekonstrukciju uzet od EIB, vlada je morala da ispuni uslove banke vezane za raseljene porodice. Međutim, neki od tih uslova bili su previše za srpsku ekonomiju, koja se suočava sa ekonomskom krizom i stopom nezaposlenosti od preko 20 odsto.
Andrea Čolak iz nevladine organizacije Centar za prava manjina kaže da su uslovi EIB za raseljavanje porodica u projektima koje ona finansira vrlo jasni.
„Kada se sprovodi raseljavanje, glavni prioritet je dostojanstvo onih koji treba da budu raseljeni, te adekvatan smeštaj, posebno ako su grupe o kojima se radi već izložene nekom obliku diskriminacije“, rekla je ona za SETimes.
Tako je bilo planirano da Romi koji žive ispod Gazele budu preseljeni u kuće izgrađene od čvrstog materijala, kao i da odrasli članovi porodica dobiju posao, a njihova deca besplatno osnovno obrazovanje.
Romi sada žive u pet beogradskih opština i predstavnici Centra za prava manjina kažu da je samo 12 porodica dobilo smeštaj u novoizgrađenim socijalnim stanovima.
Početkom jula gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je novinarima da je isplata tranše od 25 miliona evra iz kredita EIB dovedena u pitanje, jer je banka nezadovoljna situacijom u vezi sa romskim porodicama.
Đilas je rekao da će zbog toga kredit verovatno morati da bude uzet od domaćih banaka, ali je dodao da beogradske vlasti ne planiraju da prestanu da pružaju pomoć raseljenim porodicama.
„Nastavićemo da se borimo koliko možemo za te naše sugrađane i da im pružamo smeštaj i obrazovanje, ali ne može se prihvatiti da se nekome -- ko je zauzeo deo zemljišta -- da 7,5 kvadratnih metara stambenog prostora po članu porodice i posao za sve odrasle osobe“, rekao je Đilas.
Žika Mitrović iz nevladine organizacije Romsko srce bio je član koordinacionog tela koje je radilo na planiranju preseljenja romskih porodica.
„Mnogi nisu u pravu kada misle da je fokus na raseljenju Roma. Ali, mi možemo da ih smestimo u hotel sa pet zvezdica i još uvek nećemo rešiti problem kako će ti ljudi živeti i kako će steći obrazovanje. Zato mislim da je ključno da se reši pitanje zapošljavanja i obrazovanja tih ljudi, kako bi mogli da postanu finansijski nezavisni“, rekao je Mitrović za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
