Izvor: Blic, 15.Avg.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklame mame, a roba skupa
Banjaluka - Sezonska sniženja robe većini kupaca se čine kao dobra prilika da pazare jeftiniju, ali prosečan kupac teško može da razlikuje reklamu od prevare. Naime, trgovci se služe različitim trikovima kako bi privukli mušterije, pa izloge oblepe primamljivim napisima sniženjima i rasprodajama.
Mada se na prvi pogled čine nerealnim i ekonomski neisplativim, sniženja se uvek pokažu kao efektan mamac za potrošače. Marketinški stručnjaci i udruženja za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrošača upozoravaju da naši trgovci sa zapada jesu preuzeli marketinške trikove, ali ne i tržišnu etiku. Roba koja, recimo, pojeftini 50 odsto prethodnih dana je „prošla” kroz trgovački kalkulator i poskupela za „razliku” u ceni ili je pored cene uz popust napisana veći iznos stare cene kako bi kupac prihvatio ponudu kao stvarno sniženje.
Asistent na predmetima marketing i marketinško komuniciranje na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment iz Banjaluke Igor Dodig potvrđuje kako se kod nas dešava da se cena pojedinih proizvoda prvo fiktivno poveća, a zatim naglo smanji, tako da kupac ima utisak da se stvarno radi o velikom sniženju, a realno je, recimo, samo 10 odsto.
„Ako na nekoj prodavnici piše 'popust 20 odsto’, tačno se zna koliko robe mora biti sniženo za taj procenat. Kod nas se ova pravila ne poštuju, nego na izlogu obično piše 'sniženje do 70 odsto’, pri čemu je reč 'do’ gotovo neprimetna, a oznaka '70 odsto’ ogromna. U stvari, u prodavnici je vrlo malo ili nimalo proizvoda stvarno sniženo za taj iznos”, ilustruje Dodig, napominjući kako je i sam imao slična iskustva.
„Jednom sam ušao u prodavnicu u Gospodskoj ulici i pitao šta im je sniženo 70 odsto, prodavačica se nasmejala i rekla: 'Ah, nije ništa. To vam je samo reklama!’”, priča on.
Po njegovom mišljenju, ovdašnjim potrošačima biće potrebno još vremena da dostignu nivo na kome će kompanije i trgovci postupati etički u strahu od pritiska javnosti i lošeg publiciteta.
„Marketinškim trikovima ne može se dugoročno uspešno poslovati, jer će pre ili kasnije potrošači prepoznati neetičko ponašanje. Ključ marketinga jeste u tome da se sa potrošačima uspostave dugoročni odnosi poverenja. Kratkoročne akcije na štetu potrošača, koje danas donose neke rezultate, sutra kroz gubitak poverenja mogu dovesti u pitanje celokupno poslovanje”, upozorava Dodig.
Sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović tvrdi da se na sniženjima nudi i oštećena roba, koja se prodaje na policama sa ispravnim artiklima, a nisu retki ni slučajevi da je snižen samo jedan artikl. To je, napominje kršenje Zakona o zaštiti potrošača BiH, jer najveći reklamirani procenat sniženja mora da se odnosi na najmanje petinu vrednosti svih proizvoda na rasprodaji.
„Takvim trikovima trgovci neće daleko stići jer će brzo izgubiti mušterije od kojih žive. Osim toga, zbog značajnog pada kupovne moći građani danas troše opreznije nego ikad”, poručuje Petrović.
Profesor marketinga iz Banjaluke Perica Macura kaže da se naši potrošači silom prilika više orijentišu na cene nego na kvalitet, čime trgovci, logično, vešto manipulišu. Tako je kupac „navučen” na ono što ga najviše interesuje, a to je niža cena.
„Prva promotivna, a ujedno i ekstremna cena, namenjena je kupcima koji su spremni da je plate kako bi prvi došli do tog proizvoda, naročito ako se radi o sezonskoj odeći. Kasnije, kad vide da neće prodati zalihe trgovci obaraju cene, ali nisu na gubitku, jer su već dobro zaradili. Nijedna ni druga cena nisu realne, pa je stvarna u suštini ona nakon prvog sniženja, obično mesec dana nakon što dospe u izloge i na police”, objašnjava Macura.
Kazne do 5.500 KM
Glavna tržišna inspektorica RS Borka Surtov tvrdi da inspekcija kontroliše sezonska sniženja. Kaže da su inspektorima obično na prvi pogled sumnjivi veliki iznosi popusta. „Nedavno smo imali slučaj u kome je trgovac povisio cenu, a nakon toga objavio sniženje. Dešava se i da trgovci ne istaknu staru i novu cenu, kao i da istaknu sniženje koje se u stvari odnose na jedan ili dva artikla”, kaže ona. Inače, za ovakve propuste trgovcima slede kazne od 2.500 do 5.500 KM.
