Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regioni nisu fragmentacija Srbije
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je danas da uspostavljanje statističkih regiona u Srbiji za cilj ima isključivo efikasnije privlačenje sredstava iz pretpristupnih fondova EU, i naglasio da se time ni na koji način ne prejudicira nova teritorijalna organizacija zemlje.
Marković je u intervjuu Tanjugu istakao da se u vezi sa izmenama Zakona o regionalnom razvoju, kojima će biti uspostavljeno pet statističkih regiona, povela neprimerena politička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << polemika, i da nema govora o tome da su takvi regioni uvod u „fragmentaciju Srbije”, što je teza dela opozicionih stranaka.
„Naša teritorijalna organizacija je utvrđena Ustavom. Ne može nijedan zakon da uvede novi oblik teritorijalne organizacije. Da li će se i kada pristupiti regionalizaciji zemlje, u smislu regiona kao oblika teritorijalne organizacije, to je pitanje o kojem će odlučiti, pre svega, građani, jer ne verujem da će se tako krupna tema uopšte staviti na dnevni red bez toga da se pitaju građani. Dakle, to iziskuje promenu Ustava Srbije”, kazao je Marković.
Ministar Marković je istakao da problemu regionalizacije treba pristupiti pažljivo, i da, i pored toga što neke stranke i nevladine organizacije misle da bi to bilo rešenje za sve probleme Srbije, to u bliskoj budućnosti neće biti jedno od pitanja u žiži političkog interesovanja.
„Naš neravnomerni regionalni razvoj nije posledica nepostojanja regiona. To nema nikakve veze. To što je siromašan jug i istok Srbije, to se uvek može menjati podsticajnim merama: da se izgradi bolja infrastruktura, da se tamo obezbedi besplatno zemljište za investitore, da se donese neki zakon koji bi omogućio da se izvrši umanjenje nekih obaveza prema državi za one koji tamo investiraju. To su načini kako će da se pospeši privreda”, rekao je Marković.
Nipošto, prema njegovim rečima, ne treba izjednačavati potrebu za ravnomernim regionalnim razvojem sa regionalizacijom, odnosno promenom teritorijalne organizacije Srbije.
„I kada predsednik Tadić govori o regionalizaciji, on govori u smislu regionalnog razvoja, odnosno ravnomernog razvoja Srbije. Predsednik nijednog momenta nije rekao da sada treba da imamo još pet regionalnih skupština i pet regionalnih vlada, pet predsednika vlada itd. To je nešto što uopšte nije ideja. Kada se govori o regionalnom razvoju, mi treba da sednemo, da razmislimo, pre nego što se krene u te ustavne promene, i da se vidi šta bi ti regioni nosili, kakav bi to nivo vlasti bio, koje bi nadležnosti imao, da li nam je uopšte potreban”, rekao je Marković.
Govoreći o neophodnosti promene izbornog zakonodavstva, Marković je istakao da politički sistem Srbije ima krupnu anomaliju koja se ogleda u izuzetno velikoj moći političkih partija, čime se sužavaju prava građana.
„Sadašnji izborni sistem je u nekom momentu ispunjavao potrebe našeg društva. Moje mišljenje, i mišljenje Demokratske stranke, jeste da je to prevaziđeno. Da mi treba dalje da produbljujemo našu demokratiju i da, u tom pravcu, treba menjati izborni sistem. Moć koju danas političke stranke imaju moramo da ograničimo i moramo da omogućimo građanima da direktno biraju svoje predstavnike u lokalne parlamente i u republički parlament”, rekao je Marković.
„Izabrani predstavnici moraju biti odgovorni građanima, a na strankama je da, kada dođe momenat izbora, građanima ponude najkvalitetnije ljude kako bi dobile te mandate i borile se kvalitetom svojih ljudi i svojih programa, a ne samo stranačkim dresom, za glasove građana”, objasnio je Marković.
Prema njegovim rečima, takvu vrstu reforme izbornog sistema moguće je sprovesti bez promene ustava.
Značajan doprinos uređivanju političkog sistema je, prema njegovim rečima, učinjen i preregistračijom stranaka, čime je njihov broj smanjen sa 600 na između 60 i 70.
Više od 500 političkih stranaka izbrisanih iz registra dobiće, prema njegovim rečima, rešenja o brisanju, koja će zbog pravne sigurnosti biti objavljena u sredstvima javnog informisanja.
„Jedna od primedbi je bila da smo stavili suviše visok cenzus za osnivanje stranke nacionalnih manjina, ali polovina registrovanih su u stvari stranke nacionalnih manjina i mislim da je to takođe dokaz da Srbija ima izuzetno visoke standarde u omogućavanju ostvarivanja prava pripadnicima manjina”, kazao je Marković.
Iskrenost Srbije u tom smislu, kako je rekao, potvrđuje i donošenje Zakona o savetima nacionalnih manjina, na osnovu koga će, po prvi put, takvu vrstu predstavničkog tela formirati i Albanci na jugu Srbije. Marković, koji je i predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, izrazio je zadovoljstvo zbog toga što su politički predstavnici Albanaca na jugu Srbije prikupili dovoljan broj potpisa za organizovanje direktnih izbora za Nacionalni savet.
„To pokazuje visoku svest albanskih političkih lidera koji razumeju da je Nacionalni savet način kako rešiti pitanja u oblasti prava, na službenu upotrebu jezika i pisma, kao i pitanja školovanja, obrazovanje, kulture, informisanja. Veoma bi teško bilo voditi dalju politiku Koordinacionog tela ukoliko imate nacionalnu manjinu koja ne koristi instrumente koje im je država dala”, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, nakon što su u opštini Medveđa formirane jedinice Ekonomskog i Pravnog fakulteta Niškog univerziteta, visokoškolske ustanove će narednih godina biti formirane i u opštinama Bujanovac i Preševo.
„Naš cilj je da i srpska i romska i albanska deca dobiju mogućnost da studiraju upravo tu gde žive kako bi nakon studiranja mogli da daju doprinos zajednici u kojoj žive, jer oni kada odu da studiraju u Beograd, Niš ili Prištinu, mnogi od njih i ostanu tamo”, rekao je Marković.
Veliki pomak je, prema njegovim rečima, napravljen i u oblasti pravosuđa na jugu Srbije, i u ovom trenutku država intenzivno radi na tome da se u potpunosti poštuju ustavne i zakonske odredbe o pravu stranke u postupku na upotrebu sopstvenog jezika.
„Radimo na svim poljima koliko je to moguće u uslovima malih novčanih sredstava i uslovima ekonomske krize, opterećeni prošlošću, jer tamo u glavama mnogih dominira porošlost, ali trudimo se da se okrenemo budućnosti i da stvorimo neku perspektivu za Preševo, Bujanovac i Medveđu, onakvu kakva bi trebalo da bude i kakvu očekujemo i za nas same ovde u Beogradu”, rekao je Marković.
Tanjug
[objavljeno: 11/04/2010]
