Izvor: RTS, 31.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalnom saradnjom do stabilnog Balkana
Srbija je ključni činilac u regionu i mora da umanji značaj ljudi koji žele da zaoštravaju međunacionalne predrasude, kaže Dragoljub Mićunović. Važno održavati visok nivo stalne regionalne komunikacije, jer je to jedini način da se otvoreni problemi rešavaju, smatra Jelica Minić. Regionalni susedi najbolji partneri Srbije u ekonomskoj sferi, ocenila Sonja Liht.
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović ocenio je da Srbija, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ključni činilac u regionu, treba da učini sve da podstakne razvoj najboljih mogućih odnosa među zemljama regiona i bude stabilizirajući faktor na Balkanu.
"Srbija nije morala da čeka da joj potpredsednik SAD Džozef Bajden kaže nešto što je činjenica, a to je da je ona ključni činilac na ovom prostoru i da bez aktivne i pozitivne uloge Srbije ni region ne može napredovati i biti stabilan", rekao je Mićunović Tanjugu.
Srbija je, ukazao je Mićunović, od ključnog značaja, ne samo zbog toga što je među najvećim državama u regionu, već i zbog svog geopolitičkog položaja i činjenice da u mnogim susednim zemljama ima svoju dijasporu.
Mićunović je istakao da ne treba dozvoliti da "ispadi" verskih ili bilo kojih drugih poglavara i političara sa bilo koje strane unose negativne elemente u regionalne odnose.
"Moramo da umanjujemo značaj ljudi koji žele da žive na odnosima kakvi su ranije postojali, da zaoštravaju međunacionalne predrasude, da budu negativni. Srbija u tom pogledu treba da deluje apsolutno staloženo, smireno i pozitivno", poručio je Mićunović.
"Sada se kao problem javljaju neki međucrkveni odnosi na relacijama Srbija - Rumunija, Srbija - Makedonija, Sarajevo - Sandžak. Sve to treba staviti na jedan drugi nivo, na nivo najboljih međudržavnih odnosa koji se najbolje razvijaju kroz ekonomiju i parlamentarnu saradnju", ocenio je Mićunović.
Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine smatra da je dobro što je predsednik Boris Tadić napravio značajan napor da se Srbija ponovo poveže i normalizuje odnose susedima pogotovo Makedonijom i Crnom Gorom s kojima je došlo do prekida posle priznavanja Kosova.
"Moramo imati jedan isto tako strpljiv odnos i truditi se da izbegnemo bilo kakve provokacije i u vezi sa BIH", dodao je Mićunović.
U tom smislu, Srbija treba da se dosledno pridržava međunarodnih obaveza i međunarodnih ugovora i da se pridržava onoga što je rečeno u Dejtonu, gde je i sama bila garant "kako bi postepeno stekla međunarodni ugled zemlje koja je stabilizirajući faktor na Balkanu", zaključio je Mićunović.
Minić: Održati nivo regionalne saradnje
Zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelica Minić ocenila je da je učestala razmena poseta zvaničnika Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i BIH veoma pozitivna, jer podstiče jačanje saradnje u regionu.
"Mislim da je to jako dobar razvoj događaja i da je dobro što Srbija ima inicijativu na planu regionalne saradnje. Veoma je važno da se taj tempo intenzivira i da se održi visok nivo stalne komunikacije, jer je to jedini način da se otvoreni problemi rešavaju", rekla je Minić.
"Od Srbije se očekuje da bude jedan od najvećih promotera regionalne saradnje imajući u vidu njen značaj u regionalnim razmerama", rekla je Minićeva, dugogodišnji ekspert za regionalnu saradnju.
Kada je reč o negativnim izjavama i međusobnim optužbama nekih političa u regionu, poput nedavnog zahteva člana Predsedništva BiH Željka Komšića za hapšenje Dobrice Ćosića, Minićeva je rekla da je to negativna spirala koju treba izbeći i koja ne doprinosi regionalnoj saradnji.
"Sudovi treba da se bave svojim poslom. Ne treba politički instrumentalizovati pogotovo ne ovu najbližu, veoma nesretnu istoriju", rekla je Minić.
Regionalna saradnja je od izuzetnog značaja za sve zemlje na Balkanu jer predstavlja pretpostavku za pomirenje, bezbednost, stabilnost i prosperitet u čitavom regionu.
"Ne treba ni da pominjem u kojoj meri je važan ekonomski efekat regionalne saradnje. Za Srbiju je region drugo po značaju tržište, posle Evropske unije i 36 odsto izvoza Srbije je išlo ka regionu u protekloj godini", napomenula je Minić.
"Istakla bih da imamo veliki broj regionalnih inicijativa u različitim sektorima, oko 40 sekretarijata, veliki broj mreža. U Zagrebu je sedište oko sedam regionalnih inicijativa, u Sarajevu četiri, u Skoplju četiri, u Sofiji tri, dok je u Beogradu sedište dve regionalne inicijative o kojima se ne zna mnogo".
To kako je objasnila, uključuje izuzetno značajnu Transportnu opservatoriju za Jugoistočnu Evropu, potencijalni sekretarijat buduće transportne zajednice za Jugoistočnu Evropu, koji treba da pravi plan svih infrastrukturnih ulaganja u regionu.
Liht: Srbija stožer regiona
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da je saradnja Srbije i drugih zemalja u regionu od izuzetnog značaja na svim poljima, od ekonomskog do bezbednosnog.
"Smatram da je saradnja u regionu neophodna i u interesu svih koji se u ovom regionu nalaze", rekla je Liht podsećajući da su regionalni susedi najbolji partneri Srbije u ekonomskoj sferi.
"Mi više izvozimo u Crnu Goru ili u Bosnu nego u dobar deo evropskih zemalja", navela je Liht.
Drugo važno područje je bezbednosna saradnja, istakla je Liht, podsećajući da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potpisao memorandum sa svojim hrvatskim kolegom, a da je nedavno u Beogradu održan skup svih ministara unutrašnjih poslova Jugoistočne Evrope.
Prema njenim rečima, politička saradnja je na neki način kišobran pod kojim se odvijaju stvari od kojih zavisi svakodnevni život a Srbija kao najveća zemlja Zapadnog Balkana u tom domenu mora da bude u jednoj vrsti liderske pozicije.
"Teško je zamisliti da ćemo mi uspostaviti vrlo intenzivne i kvalitetne odnose sa zemljama iz sveta, pre svega sa EU, koja je naš apsolutni strateški prioritet, ako ne budemo imali dobre odnose u samom regionu", dodala je Liht.
Liht je ocenila da je teško izbrisati konflikte iz prošlosti, ali da u situaciji ekonomskih teškoća, nezaposlenosti i siromaštva čitav niz političara namerno manipuliše negativnim emocijama.
"Oni nisu samo populisti, oni su više od toga. Oni manipulišu, na žalost, između ostalog i strahom i frustracijom, pa kod nekih ljudi i mržnjom. To je ustvari po meni jedan destruktivni način funkcionisanja i to nije dobro ni za koga", zaključila je Liht.
