Izvor: Southeast European Times, 07.Nov.2012, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalni programi obuke obećavaju
Regionalne vlade sprovode programe prekvalifikacije i dodatnog usavršavanja kako bi se smanjila nezaposlenost.
07/11/2012
Klaudija Lutovska for Southeast European Time iz Skoplja -- 8.11.2012.
U pokušaju da smanji veliku stopu nezaposlenosti, koja se povećava zbog ekonomske krize, nekoliko zemalja zapadnog Balkana fokusira se na programe dodatnog usavršavanja kako bi vratile građane na posao.
Svrha programa je da obrazovanje nezaposlenih za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << profesije koje se traže.
U Makedoniji, gde je stopa nezaposlenosti 32 odsto, suština tih mera, koje se sprovode preko ministarstva obrazovanja i ministarstva rada i socijalne politike, jeste da se smanji nepodudarnost potražnje i ponude na tržištu rada, da se poveća konkurentnost i stvore nova radna mesta.
Sa budžetom od 180.000 evra u 2012. godini, program nudi dokvalifikaciju u trajanju do četiri meseca onima koji su nezaposleni.
„Završila sam pravo pre 10 godina, ali nisam mogla da pronađem posao kao pravnica. Prošle godine sam odlučila da postanem deo vladinog programa prekvalifikacije i završila sam usavršavanje za frizerku. Potom sam otvorila svoj frizerski salon i to je bila prava odluka za egzistenciju“, rekla je stanovnica Skoplja Silvana Ristevska, 40, za SETimes.
Ove godine su 183 osobe završile dodatno usavršavanje, a 23 su se do sada zaposlile.
Elektroinstalateri, računovođe, auto-dijagnostičari, poslovni sekretari, tehničari za popravku mašina, kuvari i frizeri neka su od glavnih zanimanja za koja su zainteresovane kompanije u Makedoniji.
„Sertifikovani programi prekvalifikacije … realizuju se u tromesečnom periodu. Potom se kandidati [obučavaju] za praktičan rad kod poslodavaca … mesec dana. Ljudi stiču stepen kvalifikovanosti“, izjavio je zaSETimesministar rada i socijalne politike Spiro Ristevski.
Međutim, program tek treba da uhvati zamah u zemlji.
„Neki ljudi koji podnesu zahtev za prekvalifikaciju odustaju posle samo nekoliko zbijenih sati obuke. Posebno u onim gradovima u kojima je stopa nezaposlenosti veoma visoka“, rekao je za SETimesdirektor državne agencije za zapošljavanje Vlatko Popovski.
Neki, kao što je Ljundita Kjezimi, direktorka Centra za obrazovanje odraslih, kažu da je program zastao jer veći dao javnosti nije upoznat sa njegovim prednostima.
„Treba da radimo na povećanju svesti ljudi o tome koje su prednosti prekvalifikacije i dodatnog usavršavanja u pogledu mogućnosti za zapošljavanje“, rekla je Kjezimi za SETimes.
U Srbiji, gde nezaposlenost iznosi 24,7 odsto, program je imao veći početni uspeh.
Prošle godine je 1.600 ljudi učestvovalo u toj inicijativi, koja uključuje kurseve kako pokrenuti biznis, programe obuke, dalje obrazovanje, planiranje karijere i programe za invalide. Oko 30 odsto njih je dobilo posao.
„Počela sam da pravim kolače kao hobi, prvo za njihovu decu, a onda za rođendane prijatelja i rođaka, a onda su ljudi počeli da naručuju“, rekla je beogradska ekonomistkinja Maja Denić. Kada nije uspela da pronađe posao kao ekonomista, ona i njena sestra krenule su na dodatno usavršavanje za pravljenje finih peciva. „Kada završimo kurs, koji uključuje 160 sati prakse, planiram da otvorim svoju radnju.“
Većina njih prošla je dodatno usavršavanje za računovođe, auto-dijagnostičare, poslovne sekretare tehničare za popravku mašina i mehaničare grejne tehnike. Srbija je 2012. godine imala budžet za dodatno usavršavanje u iznosu od 2,5 miliona evra.
„Prekvalifikacija i dodatno usavršavanje, sudeći po iskustvima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, jedini je način da se dobije posao u bliskoj budućnosti“, rekla je načelnica Odeljenja za zapošljavanje Nevena Letić u izjavi zaSETimes.
„Naš cilj je bio da podstaknemo zapošljavanje u najmanje razvijenim regionima Srbije“, rekao je za SETimesdirektor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.
Dopisnica SETimesa iz Beograda Biljana Pekušić doprinela je ovom izveštaju.
Nastavak na Southeast European Times...
