Izvor: Southeast European Times, 16.Jan.2013, 18:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Regionalne vlade bave se klimatskim promenama

Poljoprivrednici će morati da uzgajaju biljke koje mogu da izdrže ekstremne suše, kažu eksperti.

16/01/2013

Mladen Dragojlović za Southeast European Times iz Banja Luke -- 16.1.2013.

Klimatske promene su nanele znatnu štetu regionalnoj poljoprivredi i ekonomijama, a eksperti pozivaju vlade da dodaju nove mere kako bi pomogle poljoprivrednicima da zaustave gubitak useva i prihoda.

„Prošla godina bila je jedna od najtoplijih u proteklih 100 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << godina, a prognoze za ovu godinu su slične. ...[K]limatske promene nastaviće da izazivaju probleme poljoprivrednicima. Doći će do suše tokom leta, kao i do većih padavina zimi, što će dovesti do poplava“, rekao je član bosanske Komisije za klimatske promene Nebojša Kuštrinović u izjavi za SETimes.

Eksperti predviđaju da će žitnice Vojvodina u Srbiji i Slavonija u Hrvatskoj, zatim Pelagonija u Makedoniji i istočna BiH biti najteže pogođene, kao i da moraju da preduzmu konkretne korake da spreče katastrofu.

„Skoro četvrtina hrvatske ekonomije zasnovana je na sektorima koji su podložni klimatskim promenama, a tu spadaju poljoprivreda i turizam. Između 2000. i 2007. godine ekstremni meteorološki uslovi ... naneli su štetu poljoprivredi u iznosu od 176 miliona evra“, navodi se u izveštaju čiji su autori Zaviša Šimac iz hrvatskog Saveta za zaštitu i spašavanje, Ksenija Vitale sa Medicinskog fakulteta u Zagrebu i drugi eksperti.

U izveštaju se ukazuje na niz preporuka, među kojima je promena modela proizvodnje koja uključuje useve koji podnose sušu i sejanje useva ranije u sezoni.

U međuvremenu, poljoprivredni eksperti moraju da rade na unapređivanju postojećih vrsta biljaka kako bi se one više prilagodile novih meteorološkim uslovima, rekao je direktor Poljoprivrednog instituta Republike Srpske Mihajlo Marković za SETimes.

Samo 0,86 odsto obradivog zemljišta u Hrvatskoj obuhvaćeno je postojećim sistemom navodnjavanja. Pored toga, poljoprivrednici su rekli da je nemoguće prikupiti vodu u postojećem sistemu kanala tokom jesenjeg kišnog perioda.

Ali, navodnjavanje nije dovoljno, a zvaničnici očigledno nisu svesni dubine problema, kaže Darko Znaor, konsultant za poljoprivredu i ekologiju u Zagrebu.

„Vlada treba da ostavi po strani navodnjavanje i sprovede mere za zadržavanje vode u zemlji“, rekao je Znaor zaSETimes.

Usvajanje takvih mera moglo bi da preokrene trend gubitka proizvodnje i znatnih prihoda, kaže Miloš Nozinić koji radi na Poljoprivrednom institutu Republike Srpske. Kukuruz se uzgaja na 400.000 hektara u Hrvatskoj, 1,5 miliona hektara u Srbiji i 200.000 hektara u BiH.

„Sa 0,25 evra po kilogramu kukuruza, katastrofa je kada suša smanji prinos za samo tonu po hektaru. Ali, kada bi poljoprivrednici sejali kukuruz koji podnosi sušu i povećali proizvodnju bar za tonu po hektaru, to bi u ogromnoj meri povećalo prihod i poljoprivrednika i države“, rekao je Nozinić zaSETimes.

Iako su vlade povećale budžet za poljoprivredu u ovoj godini, to možda neće biti dovoljno da se olakšaju nedaće poljoprivrednika.

„Ove godine moramo da insistiramo na pravednoj distribuciji budžeta. U suprotnom će poljoprivrednici iskusiti još veće probleme sa klimatskim promenama“, rekao je Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, u izjavi za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...