Izvor: Studio B, 01.Jul.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalna strategija u zaštiti od prirodnih katastrofa
Jačanje kapaciteta civilne zaštite, razvijanje sistema ranog upozorenja i mnogo transparentniji sistem trošenja novca, neki su od prioriteta koje je potrebno uraditi kako bi se sprečile elementarne nepogode ili makar ublažile njihove posledice.
Ti zaključci doneti su na konferenciji "Godišnji sastanak odbora nadležnih za oblast odbrane i bezbednosti zemalja Jugoistočne Evrope - odbrana od poplava", koja je održana tokom protekla tri dana u Skupštini Srbije i na kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << su učestvovali parlamentarci i eksperti u oblasti sektora za vanredne situacije iz osam zemalja.
Kako je u izjavi Tanjugu objasnila predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Marija Obradović dogovoreno je da se mnogo više napora i energije uloži u izradu zajedničke regionalne strategije koja bi preventivno delovala kada je u pitanju zaštita od prirodnih katastrofa, ne samo kada je reč o poplavama.
"Veoma je važno i da svi razvijemo mnogo snažniji sistem civilne zaštite. Insistirali smo i na mnogo transparentnijem sistemu trošenja novca namenjenom za otklanjanje uzroka posledica prirodnih katastrofa, jer se to pokazalo kao slaba tačka u prethodnom periodu", istakla je Obradović.
Ona je prenela stav učesnika konferencije koji su se saglasili da donatorske konferencije za prikupljanje novca nemaju dovoljno efekata, jer veći deo tog novca jesu krediti, a zemlje pogođene katastrofom nisu u mogućnosti da ih prihvate jer moraju dodatno da se zadužuju.
Prema njenim rečima, zaključeno je i da je veoma važno razviti sistem ranog upozorenja među zemljama regiona, kao i da se ažuriraju baze podataka, načini i kanali komunikacije među zemljama.
"Samo na taj način možete da ispratite sve što nas očekuje u narednomo periodu. Ako delujete u svojoj zemlji u određenom trenutku katastrofe, vi ste zapravo pomogli narednoj zemlji koja se geografski nalazi u vašem susedstvu. Zato je veoma važno da imamo dobre odnose sa Austrijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, jer odatle dolaze katastrofe poput poplava prošle godine", rekla je Obradović.
Na konferenciji je zaključeno i da je potrebno unaprediti komunikaciju među vladama u slučaju katastrofa kako bi se poboljšala efikasnost u informisanju, kao i saradnja u oblasti upravljanja rečnim slivovima i nastavak dobre prakse sprovođenja Okvirnog sporazuma za sliv reke Save.
Takođe, potrebno je pružiti prioritetnu podršku najosetljivijim grupama stanovništva, posebno za rešavanje pitanja stanovanja i obezbeđivanja pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i postići jasnu podelu nadležnosti i odgovornosti među institucijama i akterima u upravljanju odbranom od poplava.
Teodora FUIOR iz Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), koji je zajedno sa Centrom za bezbednosnu saradnju (RACVIAC) organizovao konferenciju, istakla je da je na ovogodišnjem skupu prvi put regionalna parlamentarna debata prebacila fokus sa vojnog aspekta bezednosti i tradicionalnih institucija odbrane na civilni aspekt bebednosti i institucije poput civilne zaštite, koje su neretko zanemarene.
Ona je poručila da će zaključci ove konfrencije pomoći jačanju napora država jugoistočne Evrope da se izbore sa posledicama elementarnih nepogoda i da će biti koristan za buduće konkretne parlamentarne aktivnosti.
Zamenik direktora Centra za bezbednosnu saradnju (RACVIAC) Zdravko Jakop zaključio je da je konferncija omogućila da se čuju primeri dobre prakse i predlozi za poboljšanje na nacionalnom nivou i u međunarodnoj saradnji.
.jpg)
