Izvor: Glas javnosti, 11.Jan.2010, 07:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalizacija donosi razvoj
Svedoci smo procesa javne rasprave o pitanjima od nacionalnog interesa kao što su ustavne promene u funkciji smanjenja broja narodnih poslanika, uspostavljanja adekvatnog izbornog sistema i regionalizacije u funkciji održivog i ravnomernog razvoja na celoj teritoriji Srbije. Svi ovi procesi treba da po najavama sistemski ojačaju državu, a ne da je oslabe.
O ovim pitanjima smo razgovarali sa Nenadom Ilićem, Predsednikom Nacionalno liberalne mreže - stručnjakom za decentralizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i održiv i ravnomeran razvoj.
Politički blokovi
- Pošto smo kao političko društvo bliži sistemu tzv. mediteranske dualne konkurentnosti nego li tzv. nordijskom društvu konsenzusa (kao u Nemačkoj, Austriji ili skandinavskim zemljama) neophodno je da se u Srbiji što pre konstituišu dva konkurentski suprotstavljena izborna bloka, a koja dele zajedničke ključne nacionalne interese. Tome smo se prvi put približili tek u 2008. godini, ali je potrebno da se po nekim strateškim pitanjima još usaglase blokovi oko DS i SNS.
Ova dva bloka bi snizila nivo manipulacije nacionalnim interesom, eliminisala tzv. „postizborne preletače“, povećala nivo ispunjavanja liderskih ciljeva u okviru stranke i smanjila politički populizam u korist takmičenja u boljem sprovođenju definisane politike, a što je najvidljivije na regionalnom i lokalnom nivou. Obrise ovoga smo videli na skorašnjem slučaju izbora na Voždovcu.
Zašto su ovi procesi politički bitni?
- Kako bi posledično imali veći uticaj kvalitetnih ljudskih resursa u politici i veću konkurentnost u kompanijama treba što pre da pređemo donji prag od 100 odsto industrijske proizvodnje i 150 procenta BDP u odnosu na početnu tranzicionu 1989. godinu. To danas nemamo, a u isto vreme postajemo kandidat za pristupanje u EU, pa su neophodne sistemske političke i razvojne reforme kako bismo bili zadovoljni članovi evropskog kluba zemalja.
Koje su liberalne mere neophodne?
- Sistemske reforme u skladu sa savremenim tendencijama Srbija tek sada počinje da rešava. Pored neophodnih reformi penzionog sistema i sektora školstva i zdravstva, ne može se danas samo konstatovati da je ovoj zemlji dovoljno 15 ministarstava sa kvalitetnijim stručnim resursima, 15 sekretarijata na regionalnom nivou, 132 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, 66 poslanika u regionalnim skupštinama, maksimalan broj od dva zaposlena u lokalnoj administraciji na 1000 stanovnika i šest uključujući sve zaposlene na opštinskom budžetu na 1.000 stanovnika, a uraditi suprotno u praksi. Takođe, treba ispitati i opravdanost administracije u više 40 nerazvijenih ruralnih opština.
Kakva je veza između regionalizacije i nacionalnog utemeljenja?
- Asimetrično regionalno uređenje koje na više načina privileguje Vojvodinu i Beograd u odnosu na tzv. „provinciju“ destabilizuje u svim sektorima zemlju, ali i stvara nekakvu kulturnu i razvojnu srpsku regionalnu izuzetnost Vojvođana i Beograđana. Zato je neophodna kulturno - ekonomska regionalizacija celog prostora Srbije. Time bi ona postala simetično regionalizovana unitarna država (u stepenu autonomije koju danas poseduje Vojvodina). Tim činom bi se promovisala kako regionalna konkurentnost tako i solidarnost na osnovu pozitivnih evropskih iskustava. Tako bi se promovisao jedinstven nacionalni identitet kroz smanjenje današnjih i kulturnih i ekonomskih disproporcija.
Ističete neophodnost mreže održivih i konkurentnih regionalno-lokalnih sistema?
- Nacionalni politički nivo može strateški godišnje da ulaže čak i tri odsto budžeta u istraživanje i razvoj, da definiše dugoročno Nacionalni investicioni plan, uspostavi građevinsku operativu i podigne ključnu infrastrukturu, da pojednostavi procese, podstiče međunarodnu trgovinsku razmenu, podigne nivo javne efikasnosti, kvalitet obrazovanja i socijalnih i zdravstvenih usluga kao i da odgovorno vodi tzv. visoku politiku poput strateške i unutrašnje bezbednosti, spoljne politike, energetike... Sa druge strane, država nema resursne mogućnosti da podstiče (i kvalitetno koristi evropske fondove) za razvoj u svim oblastima.
Kako smanjiti jaz?
- Strateški projekti ostvarivi sa jednakim instrumentima razvoja makroregiona (NUTS 2) na celoj teritoriji Srbije, sa centrima u: Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu (i Prištini) bi omogućili smanjenje ovog jaza. Rešenje je tako u simbiozi efikasnog korišćenja evropskih fondova (pre svega za regionalni razvoj) kroz izgradnju mreže efikasnih partnerstava sa zainteresovanim stranama i kroz identifikovanje strateški značajnih i izvozno konkurentnih sektora od strane države.
Kulturno-razvojni makroregion sa strateški aktivnom politikom regionalnih vlada doprinosi novim mogućnostima lokalnih identifikovanih vrednosti. Ovo podrazumeva i kvalitetnu mrežu decentralizacije dalje na regionalne gradove sa preko 50.000 stanovnika, manje gradove sa kapacitetom od 25.000 do 50.000 stanovnika i varoši sa kapacitetom od 10.000 do 25.000 stanovnika. Sve je ovo u funkciji održivog nacionalnog, regionalnog i lokalnog razvoja, ali i izgradnje preko potrebne nacionalne mreže stabilnosti.
