Izvor: Southeast European Times, 23.Maj.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region spor u obezbeđivanju pristupa invalidima

Ljudi sa invaliditetom na Balkanu i dalje se suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju jednog od osnovnih ljudskih prava.

23/05/2012

Goran Trajkov za Southeast European Times iz Skoplja -- 23.5.2012.

Uprkos zakonima u pojedinačnim zemljama i naporima širom regiona da se poveća uvažavanje ovog problema, građanske organizacije i zvaničnici vlada slažu se da jugoistočna Evropa zaostaje u obezbeđivanju pristupa osobama sa invaliditetom.

Aktivisti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << od Skoplja do Bukurešta kažu da promene kojima bi se pomoglo ljudima sa fizičkim invaliditetom dolaze jako sporo. U nekim slučajevima ne primenjuju se ni zakoni o pristupu. Ponekad, nevladine organizacije koje direktno učestvuju u radu sa invalidima čak ne budu ni konsultovane oko toga kako raditi sa tim građanima.

„U [proteklih] deset godina uloženo je puno napora … ali, nažalost, predstavnici nevladinih organizacija koji učestvuju u toj kampanji nisu pozivani čak ni na konsultacije“, kaže za SETimes Adrian Mihalčea, predsednik Rumunske asocijacije osoba sa neuromotornim disfunkcijama (ANHR).

Problem je priznat na nacionalnom i regionalnom nivou.

„Osobe sa invaliditetom u Evropskoj uniji danas se u našem društvu suočavaju sa mnoštvom barijera, koje ih sprečavaju da funkcionišu na ravnopravnoj osnovi sa drugim građanima“, navodi se u studiji Evropskog invalidskog foruma objavljenoj u aprilu.

EK je 2010. odobrila desetogodišnji plan, uključujući pristup fondovima EU, kampanje podizanja svesti i programe kojima zemlje treba da se navedu da rade zajedno, u pokušaju da se uklone prepreke za invalide. Članice UN takođe su 2007. potpisale saopštenje u kojem se priznaju prava osoba sa invaliditetom.

Uprkos tim planovima, osnovne usluge ostaju van dosega mnogih.

Dimitar, stanovnik Bitolja, grada u južnoj Makedoniji, kaže da čeka sprovođenje tih programa od detinjstva. Mnogi od njih unapredili bi mu život.

„Imam puno problema, jer se osećam puno drugačije od drugih. Zbog činjenice da ne mogu da ulazim gde želim“, rekao je za SETimes Dimitar, koji nije želeo da mu se pominje prezime, zbog njegovog fizičkog stanja. „Svi me čudno posmatraju. Osećam se tako neprijatno, pa ne mogu da završavam svoje poslove. Kada mi je nešto potrebno, šaljem svoje rođake i prijatelje da odnesu dokumenta u institucije.“

Članovi Asocijacije hendikepiranih u Albaniji održali su štrajk gladi ističući svoje zahteve za boljim tretmanom. Tirana, 19. april 2011. [Rojters]

Makedonija je 2003. usvojila zakon kojim se zahteva da sve zgrade imaju pristup za hendikepirane. Ali, skoro deceniju kasnije, nastojanja da se postave rampe za invalidska kolica u nekim zgradama ministarstava tek su u „inicijalnoj fazi“, kako je navelo ministarstvo rada i socijalne politike.

Na Kosovu, predsednik NVO Handikep Kosova Gezim Abazi kaže za SETimes da „formalno postoji zadovoljavajući napredak u pogledu potreba hendikepiranih osoba. Ali, u praksi su stvari drugačije, jer ne postoji implementacija strategije ili zakona, što me duboko uznemirava“, kaže Abazi za SETimes.

Mnoge vlade u regionu spore su u preduzimanju mera za poboljšanje situacije.

„Vlada je više puta pronalazila rešenja za prevazilaženje tih problema i mnoge institucije su preduzele korake za izgradnju rampi i platformi za ovu kategoriju građana. Ali, nemaju ih sve institucije, tako da vlada ostaje posvećena prevazilaženju tih prepreka“, rekao je Pavle Sazdov, predsednik Međuparlamentarne grupe za prava osoba sa invaliditetom, u izjavi za SETimes.

Između 2001. i 2005. godine u Rumuniji je počela kampanja pod sloganom “Gradovi za sve“, koja se odvijala u 23 okruga. „Kakva je situacija danas, posle sedam godina? Skoro ista“, kaže Mihalčea za SETimes.

Grčka je preduzela značajne korake ka ostvarivanju pristupa za osobe sa invaliditetom 2003. godine, uoči Olimpijskih igara u Atini. Sredstva su iskorišćena za velike radove na pristupačnosti grada. Napravljene su rampe za invalidska kolica, kao i posebno osmišljene staze za slepe širom grada.

Ali, Atina je i dalje izuzetak.

Osim novih objekata, u većini balkanskih gradova mnoge institucije ostaju nepristupačne za ljude sa invaliditetom -- ili zato što se smatraju istorijskim spomenicima ili zahtevaju znatna ulaganja za dograđivanje.

Tramvajske stanice, železničke stanice, taksiji -- sve su to i dalje noćne more za osobe sa invaliditetom.

„Nažalost, nevladine organizacije su te koje nadgledaju da li se određeni zakoni sprovode i da li je omogućen pristup ljudima sa invaliditetom. Svaki drugi predlog za poboljšanje pristupa naišao je na zid koji se zove 'finansijska kriza'“, kaže Mihalčea.

Evropski invalidski forum ukazuje da percepcije da je potpuno pristupačne zgrade skuplje graditi predstavljaju mit.

„Zapravo, izgradnja pristupačne infrastrukture ne košta više od izgradnje nepristupačnih i zapravo stvara dodatnu vrednost za tu industriju, s obzirom da će zgrada koja ispunjava uslove pristupačnosti moći lakše da se prilagodi promeni potreba, uključujući starenje ili nove invalidnosti njenih stanovnika“, navodi se u izveštaju Foruma od marta 2012. godine.

Dopisnik Southeast European Times-a Pol Kikoju iz Bukurešta doprineo je ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...