Izvor: Southeast European Times, 11.Dec.2014, 17:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region se trudi da zaštiti prava legalnih migranata

Novi regionalni projekat će pomoći u zaštiti ljudskih prava legalnih migranata.

11/12/2014

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda – 11.12.2014.

Balkanske zemlje se suočavaju sa povećanim brojem migranata sa Bliskog i Srednjeg Istoka i iz Afrike koji prolaze kroz region na putu ka EU. U toku su projekti obezbeđivanja smeštaja za sve veći broj migranata i zaštitu njihovih ljudskih prava.

Ovi naporu su važni, kažu zvaničnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << jer su migranti laka meta za eksploataciju od strane kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi. Pored toga, vlasti su svesne da neki građani ne odobravaju prisustvo migranata u svojim zajednicama, što stvara potencijal za etničko nasilje.

Većina migranata bira put kroz Tursku, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru do Srbije, jer hoće da stignu do prve šengenske granice, do prelaza između Srbije i Mađarske.

„Do kraja godine očekujemo da 7000 do 8000 migranata dođe u Srbiju, ali konačan broj zavisi od prolaska kroz druge zemlje“, kaže za SETimes Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Većina migranata se relativno kratko zadržava u Srbiji, ali za njih nedostaje smeštaj. Sabirni centri imaju 500 mesta, ali je u prva dva meseca ove godine 1300 migranata prošlo kroz ovu zemlju.

„Migranti, posebno maloletnici bez pratnje, često budu žrtve eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima“, kaže za SETimes Mitar Đurašković, koordinator za borbu protiv trgovine ljudima u ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Migranti često nisu prihvaćeni u lokalnim zajednicama gde prema njima postoje nepoverenje i predrasude. Kao odgovor na to, EU i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u Srbiji započele su projekat otvaranja dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana u cilju promocije tolerancije i nenasilja.

U projektu učestvuje NVO Atina, udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i rodnog nasilja.

„Cilj projekta je sprovođenje dijaloga između migranata i lokalnog stanovništva, u cilju promocije jednakosti i tolerancije, kao i razvoja efektivnih modela za prevazilaženje problema ksenofobije i diskriminacije“, kaže za SETimes direktorka Atine Mirjana Savić.

Tolerancija prema migrantima je veća u Rumuniji nego u Srbiji.

Istraživački i dokumentacioni centar za integraciju migranata je 2012. započeo trogodišnji istraživački projekat i prikupio informacije o otvorenosti društva prema migrantima.

Međunarodna asocijacija za migracije je pokrenula projekat nacionalne koordinacije za migrante u Rumuniji, uz saradnju sa rumunskom NVO za zaštitu ljudskih prava Uslužna asocijacija APEL, kao i uz finansijsku podršku EU.

Ova mreža centara u 15 rumunskih gradova pomaže legalnim imigrantima da se upoznaju sa svojim pravima, pronađu posao, škole za svoju decu i lekarsku negu. Neprivilegovani imigranti i izbeglice dobijaju pomoć od ovog udruženja.

Za tri godina od kako je projekat započet, više od 2000 migranata iz 58 zemalja je primilo pomoć. Većina njih je iz Moldavije, zatim iz Turske, Sirije, Kine i Indije.

Više od 50 odsto njih je u Rumuniju došlo da studira, 10 odsto da pronađe posao, a 5 odsto da se ujedini sa porodicom.

U Makedoniji, nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima upravlja potrebama migranata. Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u ovoj zemlji u skladu je sa standardima EU od 2007. Postoji i smeštajni centar za tražioce azila u Skoplju.

Ali širom regiona su potrebne nove mere.

Od početka sukoba u Avganistanu, Siriji i Iraku, mnoge zemlje jugoistočne Evrope beleže porast broja migranata i tražilaca azila.

U Makedoniji se broj migranata utrostručio od 2011. Broj tražilaca azila se takođe povećao. U prva tri meseca 2014, podneto je skoro 200 zahteva za dobijanje azila. Skoro polovinu su podneli državljani Sirije, a ostali dolaze iz Avganistana, Bangladeša, Pakistana i drugih zemalja.

Ovaj trend predstavlja opterećenje za kapacitet smeštajnog centra.

„Ti ljudi su smešteni u dve zgrade koje su u vrlo ruiniranom stanju, više nego u prethodnoj poseti 2011. Videli smo prljave sobe sa dosta vlage, razbijenih prozora i uništenih toaleta koji jednostavno ne rade. Postoji rizik od širenja zaraznih bolesti“, kaže se u izveštaju kancelarije makedonskog ombudsmana. U makedonskom ministarstvu rada i socijalne politike kažu da su u toku napori da se unaprede uslovi života u centru, kao i planovi za povećanje kapaciteta. „Migranti obično dolaze preko južne granice sa Grčkom“, kaže za SETimes Ivo Kotevski, portparol makedonskog ministarstva unutrašnjih poslova. „U poslednje vreme sve više migranata prolazi preko istočne granice sa Bugarskom. Svi oni putuju na sever.“

Dopisnici Gabrijel Petresku iz Bukurešta i Biljana Lajmanovska iz Skoplja doprineli su pisanju ovog izveštaja.

Koje korake zemlje regiona mogu da preduzmu da bi osigurale poštovanje ljudskih prava legalnih migranata? Recite nam šta mislite u nastavku..

Nastavak na Southeast European Times...