Izvor: Southeast European Times, 05.Feb.2013, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region pokušava da unapredi status Romkinja

Prevazilaženje rodnih i etničkih predrasuda je teško, ali se beleži napredak.

05/02/2013

Goran Trajkov za Southeast European Times iz Skoplja – 5.2.2013.

Regionalne vlade i civilno društvo intenzivirali su nastojanja da unaprede inkluziju Romkinja na polju zapošljavanja I obrazovanja, ali eksperti kažu da treba učiniti puno više da bi se ostvario opipljiv napredak.

„Prema romskoj tradiciji, žene obično ostaju kod kuće i brinu se >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za porodicu, dok muškarci odlaze da rade. Romkinje moraju da se nose sa … rodnom i etničkom diskriminacijom“, rekao je Marijan Mandače, izvršni direktor vodeće romske nevladine organizacije u Rumuniji Romani kris, u izjavi za SETimes.

U Rumuniji je zaposleno samo 23 odsto Romkinja, navodi se u studiji UNDP, u poređenju sa 36 odsto Roma.

Reagujući na to, civilno društvo je sprovelo program Sanitarni posrednik, koji su kasnije preuzele Bugarska, Moldavija i Španija, jer se pokazao uspešnim.

„Došli smo na tu ideju 1990. godine, prema kojoj romske žene deluju kao veza između zajednice i sanitarnih vlasti. Kako se program razvijao 2002. godine, apsorbovalo ga je ministarstvo zdravlja i u 2008. je oko 600 žena imalo stalni posao“, rekao je Mandače.

Novim stimulacionim merama hrvatske vlade obezbeđena su radna mesta u javnom sektoru za 40.000 Roma.

Pored toga, Hrvatski zavod za zapošljavanje nedavno je poboljšao izglede romskih žena na tržištu rada ponudom radionica i kurseva.

Romkinje su zatvorene u svoje zajednice, izolovane od sveta i javnog života, a mnoge su i nepismene, kaže Nada Đuričković, direktorka beogradske nevladine organizacije Romski centar za žene i decu.

„Zbog te izolacije one ostaju u podređenom položaju u porodici i u društvu. Prevlađujući stav u romskoj porodici jeste da je za romsku devojku najbolje da se uda čim stasa u ženu“, rekla je Đuričković za SETimes.

Istraživanje koje je sprovela makedonska Regionalna romska asocijacija za obrazovanje mladih, u sklopu kampanje „Naše mesto, naš prostor, naš argument“, pokazalo je da romske majke vrše pritisak na svoje ćerke da se udaju umesto da teže visokom obrazovanju.

„Nažalost, institucije takođe gledaju na brakove maloletnika kao na deo romske tradicije. Pozivamo da se takav stav promeni i da se to pitanje posmatra kao kršenje prava deteta“, rekla je predstavnica organizacije Danijela Janevska.

Vlada će ove godine otvoriti dva nova romska informativna centra, pored postojećih sedam, i nastaviće program školarina, na osnovu kojeg se godišnje finansira do 2.400 romskih učenika.

Centri, u saradnji sa ministarstvom obrazovanja, obavljaju programe obuke za nezaposlene Rome i ohrabruju ih da učestvuju u makedonskom programu samozapošljavanja, uz pomoć u iznosu do 3.000 evra.

Na popisu sprovedenom u Albaniji 2011. godine, koji su bojkotovale manjine u toj zemlji, zabeleženo je 8.300 romskih stanovnika, ali organizacije za ljudska prava procenjuju da je taj broj 10 puta veći.

Tako niska cifra sa popisa omogućila je vladi da zauzme još opušteniji stav, uprkos uličnim protestima Roma zbog netačnih podataka i zahteva da se zaštite njihova osnovna prava, kao i da im se pruži prilika za zapošljavanje.

Oko 80 odsto Roma u Albaniji živi ispod linije siromaštva, dok 55 odsto Romkinja ne ide u školu.

Situacija nije mnogo bolja ni u Bosni i Hercegovini (BiH), gde 90 odsto od skoro 100.000 Roma nije zaposleno, a 65 odsto nema dom.

Vladino istraživanje je pokazalo da ni na jednoj izvršnoj funkciji u vladi BiH nema romskih žena.

„Videli smo da postoje Romkinje koje su sposobne, znaju šta hoće, ali predrasude ih sputavaju“, rekla je Indira Bajramović, predsednica tuzlanskog Udruženja Romkinja „Bolja budućnost“, u izjavi za SETimes.

Dopisnici SETimesa Pol Čočoju iz Bukurešta, Katica Đurović iz Beograda, Kruno Kartuš iz Osijeka, Erl Murati iz Tirane i Ana Lovaković iz Sarajeva doprineli su ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...