Izvor: Glas javnosti, 14.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reformom do prvog mesta popularnosti
Prve vesti o ovogodišnjoj upisnoj groznici iznenadile su mnoge - najveća navala mladića i devojaka nije bila na Ekonomskom i Pravnom fakultetu, kako je to uobičajeno, već na Fakultet bezbednosti. Ta visokoškolska ustanova do pre dve godina nazivana Fakultet za civilnu zaštitu pre deset godina bila je gotovo pred gašenjem. Ipak, profesor Vladimir Cvetković, dekan fakulteta, kaže da ga to nije mnogo iznenadilo.
- Veliko interesovanje je tek sada medijski primećeno, ali ono postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << već nekoliko godina, od onog trenutka kada je fakultet promenio studijske programe. Studije smo prilagodili zahtevima tržišta s jedne i potrebama društva i države sa druge strane. To se isplatilo tako da je ove godine za 395 mesta na fakultetu konkurisalo 950 studenata. Mi smo završili upis i više od 550 studenata je otpalo. To dovoljno govori o interesovanju. Na budžet je primljeno 105 studenata, a konkurisalo je više od 150 odličnih učenika, i to čak 17 vukovaca. Da to nije bio iznenađujući skok govori i podatak da se prošle godine za isti broj mesta prijavilo oko 760 studenata, a godinu dana ranije oko 650.
Kako ste uspeli da privučete toliki broj studenata? U čemu je tajna?
- Fakultet je među prvima na Beogradskom univerzitetu koji je odlučio da reformiše svoje studijske programe. Reforme su započete još 2002. godine kada je dekan bila profesorka Dragana Dulić. Od tada smo privukli dovoljno mladih, obrazovanih i afirmisanih stručnjaka iz različitih oblasti koje pokriva fakultet i time značajno pojačali kvalitet koji nudimo na akademskom nivou. To je brzo prepoznato i studenti su pohrlili na fakultet. S druge strane, pitanja bezbednosti izrazito su aktuelna za savremenu situaciju i kod nas i u svetu. Kad se sve to spoji jasno je da nije reč o nekoj sreći i slučajnosti, već dugom i strpljivom radu kako na programima, tako i na planu kadrova.
SARADNJA SA VOJNOM AKADEMIJOM
- Nevezano za studente koji upisuju Fakultet bezbednosti, ovde se delom školuju i budući oficiri. Sa Vojnom akademijom imamo jedan program koji se realizuje nezavisno od našeg studijskog programa, a kojim se omogućuje da po završetku akademije, a u odnosu na to koje su dodatne predmete slušali, dobiju i diplomu Fakulteta bezbednosti. To je takođe nešto što smo prvi uradili, a pratili su nas Fon i Mašinski fakultet - rekao je Vladimir Cvetković.
IZDAVAČKA DELATNOST
- Fakultet bezbednosti veoma je razvio izdavačku delatnost. Imamo oko 30 objavljenih naslova u poslednje tri do četiri godine, što udžbenika i priručnika, što različitih monografija. U tom pogledu smo među vodećim na Univerzitetu. Naša školarina je osrednja u odnosu na druge fakultete društvenih nauka, a prodajne cene naših udžbenika pokrivaju štampanje i pristupačne su našim studentima - objasnio je Vladimir Cvetković.
Kakva je saradnja Fakulteta bezbednosti sa sličnim fakultetima u inostranstvu?
- Upravo se završava proces prijavljivanja za akreditaciju i dobili smo više dobrih preporuka onih koji su prepoznali stručne nazive i studijske programe koji postoje na našem fakultetu. Na primer, sa Univerzitetom u Groningenu potpisali smo sporazum o saradnji i sa kojim ćemo verovatno sledeće godine realizovati prve zajedničke master studije u Evropi. Taj program bi se odvijao i u Beogradu i u Groningenu, a bio bi vezan za evropsku i regionalnu bezbednost. Osim toga, mi smo prvi uspostavili institucionalizovanu saradnju sa Vest pointom, jednom od najprestižnijih vojnih akademija u svetu, a imamo i dobru saradnju i sa mnogim drugim univerzitetima i institutima, među kojima su i Centar za evropsku bezbednost iz Moskve, kao i Moskovski univerzitet za međunarodne odnose. O našem kvalitetu govori i određeni broj stranih studenata na master studijama na Fakultetu bezbednosti. Na to smo posebno ponosni. Od ove godine krećemo i sa doktorskim studijama iz oblasti nauka bezbednosti.
Nekad je Fakultet bezbednosti bio Fakultet za narodnu odbranu, a diplomirani studenti su predavali u srednjim i osnovnim školama. Čime se danas bave studenti koji završe vaš fakultet?
- Naši završeni studenti su menadžeri bezbednosti, a u diplomi im piše i specifikacija oblasti koju su najviše izučavali. To su studije odbrane vezane za vojna pitanja, studije bezbednosti vezane za unutrašnja pitanja bezbednosti, studije ljudskih i socijalnih resursa i studije civilne zaštite i zaštite životne sredine. Osim četvorogodišnjih studija, razvili smo i trogodišnje studije bezbednosnog menadžmenta. NJih završavaju studenti koji odmah počinju da rade na konkretnim poslovima. Oni koji završavaju četvorogodišnje studije imaju šire obrazovanje i mogućnost akademskog napredovanja. Naravno, postoji i mogućnost da sa trogodišnjih strukovnih pređu na četvorogodišnje akademske studije. Pre potpune promene studijskih programa završeni studenti radili su u školama, gde su predavali odbranu i zaštitu, i u državnim institucijama vezanim za vojsku ili policiju. Sada je taj dijapazon daleko veći. Ipak, mi pokušavamo da, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uvedemo jedan izborni predmet koji bi se zvao bezbednosna kultura, za koji smatramo da je veoma potreban na svim nivoima školovanja. Tako bismo edukovali đake, njihove roditelje, pa i profesore kako da se učenici zaštite od najrazličitijih izazova. Probaćemo da taj predmet afirmišemo i utemeljimo kao jednu od važnih stavki postojanja generalne sigurnosti u društvu. Osim toga, naši studenti su potpuno osposobljeni za različite zadatke u oblasti civilne zaštite i zaštite životne sredine i mogli bi takođe da drže predavanja o tim temama.
Vi ste doktor filozofije. Kako se snalazite u oblasti bezbednosti?
- Bezbednost je oblast koja spaja različita znanja. Na našem fakultetu ima mnogo nastavnika i saradnika koji su filozofi, sociolozi, politikolozi i bivši studenti ovog fakulteta, kao i stručnjaka koji su se na neke druge načine bavili bezbednošću. Svi oni zajedno rade na tome. Ne postoji neka profesija bezbednjak koja bi se školovala mimo sveta i naučnih disciplina.
