Izvor: Blic, 19.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reformator
Bila je na meti kriminalnih grupa zbog Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Postojali su i planovi za njeno ubistvo početkom godine prilikom odlaska u porodilište. Pretile su joj i sudije. Pre tri dana, kada je objavljen spisak reizabranih i novih sudija, u kabinet Snežane Malović uleteo je jedan sudija kako bi se s njom obračunao nezadovoljan što ga nema na sudijskom spisku. U oba slučaja ministarka pravde kratko je rekla: „Pretnje me neće zaustaviti.” Dala je svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << maksimum, zbog čega je u Briselu i dobila pohvale da je najzaslužnija što je Srbija stavljena na belu šengensku listu, a u italijanskom parlamentu nagradu „Đanfranko Merli” upravo zbog usklađivanja srpskog pravosuđa sa standardima EU. Pokazalo se da su bili u pravu oni koji su o njoj govorili kao o „reformatoru koji ne priznaje prepreke”.
Činjenica je da će Snežana Malović biti upamćena i kao prva žena ministarka pravde, ali i kao najmlađi član i prva trudnica u Vladi. Prepričavaće se još dugo da je sa posla, zbog porođaja odsustvovala svega dve nedelje: „Uspešno sam organizovala da deca ne trpe, a da reforme pravosuđa ne osete moje odsustvo”. Tako je već na startu pokazala da je ambiciozna i uporna i da će učiniti sve kako bi „pravosuđe bilo potpuno nezavisno, efikasno, odgovorno i da deluje u interesu građana Srbije”. Objašnjavala je da suština reformi za koje se zalaže ne predviđa „promenu ljudi, nego promenu sistema vrednosti”. Dočekana je na nož. Prvo su joj zamerili jer je „fanatik profesije”. Posle su je neštedimice kritikovali zbog nove mreža sudova. Najavljeni reizbor sudija kritičari su tumačili kao „prikrivenu lustraciju”. Čak su osporavana i rešenja kojima se zakonski uvodi sistem disciplinske odgovornosti sudija, čime će biti uspostavljena unutrašnja kontrola sudstva. Ministarka je na sve to uzvraćala: „Većina primedaba koje su iznete u javnosti posledica su uglavnom nedovoljnog razumevanja nekih odredbi tih zakona. Potpuno sam uverena da će zakoni biti implementirani na vreme i svi na kraju zadovoljni”. Na sve još kaže i da će se prvi rezultati videti već polovinom iduće godine.
Snežana Malović postala je ministarka pravde u julu 2008. godine. Za sebe kaže da nije član nijedne političke stranke i da dolazi iz pravosuđa. Profesionalnu karijeru započela je kao advokatski pripravnik, odmah po završetku fakulteta 1999. godine. Posle dve godine imenovana je za zamenika sekretara Ministarstva pravde i lokalne samouprave. U međuvremenu je položila pravosudni ispit. Tadašnji ministar pravde Vladan Batić izabrao ju je da bude šef njegovog kabineta. Posle pada vlade Zorana Živkovića napušta ministarstvo i odlazi u Tužilaštvo za ratne zločine na funkciju generalnog sekretara. U Ministarstvo pravde se vraća kada je Dušan Petrović izabran za ministra. Postala je državni sekretar. Ne krije da joj je ljubav, u stvari, tužilački posao i objašnjava: „To je kombinacija života i struke, najbliža mom karakteru”.
Kao ministarka prvo što je uradila bilo je potpisivanje odluke o izručenju Radovana Karadžića u Hag. I to je, prema mnogima, bio odličan start za „mladu i neiskusnu pravnicu”. Ali, ubrzo ministarka se našla u žiži javnosti zbog afere s Republičkom izbornom komisijom. Obelodanjeno je da je u 2008. godini primala dve plate, jednu u ministarstvu, u kojem je radila kao državni sekretar, a drugu kao član RIK. Mada je sve priznala, podnela ostavku i jedina vratila novac, mnogi joj to ni danas ne opraštaju. Naklonost javnosti povratila je kada su uspešno okončani pregovori sa SAD oko Miladina Kovačevića u slučaju prebijanja Brajana Stajnhauera. Izbegnute su političke sankcije dogovorom da Srbija plati lečenje Amerikanca, a da SAD prepusti slučaj Srbiji: „Oštetu od 900.000 dolara neće plaćati građani Srbije, već će ona biti namirena sa račna Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečene kriminalom.”
Snežana Malović je rođena 10. septembra 1976. godine u Beogradu. Odrasla je u prigradskom naselju Železnik. Kada govori o detinjstvu, najradije se seti vremena koje je provodila čuvajući mlađeg brata dok su roditelji bili na poslu. Završila je Petnaestu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet. Diplomirala je sa 23 godine. Udata je i ima dve ćerke. Na pitanje da li prati modu, odgovara: „Svakako, kao svaka moderna mlada žena” i dodaje: „Važno je biti u trendu”. Voli da putuje, ali za sada odlazi tamo kuda je vodi posao. Najčešće su to evropske prestonice. Ponosno kaže da ima mnogo prijatelja. I danas često zajedno piju kafu i razgovaraju. Oni kažu da je vlast nije promenila, da je ostala „mudra, dobronamerna, pozitivna i tvrdoglava da završi započeto”.
Ministarka Malović planira da uskoro izmeni Zakon o parničnom postupku. Kaže da je to jedan od najvažnijih zakona u celokupnoj reformi pravosuđa jer čak 80 odsto procesa pred srpskim sudovima su parnični. Očekuje da bi najkasnije do 2012. javnost mogla da preko interneta prati svaki predmet u sudu. U tradicionalnoj listi 100 najmoćnijih žena, ministarka Malović ove godine je na drugom mestu, a prethodno je bila 26. na listi. Kaže: "Dokaz demokratizacije društva jeste ravnopravnost zastupljenosti oba pola na najvažnijim državnim funkcijama. Moć kao takva nije važna, već spremnost da svi preuzmemo odgovornost za posao koji vršimo.”
