Izvor: Southeast European Times, 11.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reforma socijalnih doprinosa značajan korak napred

U tekstu od 24. februara SETimes je izvestio o uvođenju novog softvera Uprave za javne prihode u Makedoniji. Naš izveštaj izazvao je reakciju makedonskog ministarstva finansija, koje je reklo da on ne odslikava pravedno sve strane uključene u to pitanje. Misija SETimes-a je da pruži nepristrasno i činjenično izveštavanje o događajima u regionu. Da bi osigurali balansirano izveštavanje, donosimo tekst Martina Martinoskog iz Ministarstva finansija Makedonije.

11/03/2009 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Martin Martinoski iz Ministarstva finansija iz Skoplja -- 11/03/09

Nakon uspeha u uvođenju jedinstvene poreske osnove, kada je država zabeležila povećanje budžetskih prihoda uprkos smanjenju poreza na dobit i poreza na lična primanja na samo 10 odsto, Republika Makedonija uvela je još jednu sveobuhvatnu fiskalnu reformu -- preciznije reformu socijalnih doprinosa, koja je pokrenuta 1. januara 2009. godine. To je jedan od najsloženijih reformskih pokušaja ikada sproveden u Makedoniji. Njegova implementacija uključuje mnoge vladine institucije i fondove, a celokupan posao koordinira ministarstvo finansija.

Reforma je složeni skup mera koje čine tri glavne komponente, iznad svega sa ciljem da se stvori bolja poslovna klima i za poslodavce i za zaposlene.

Prvi element je postepeno smanjenje stope socijalnih doprinosa za trećinu u trogodišnjem periodu -- što znači sa sadašnja 32 procenta (od bruto ličnog dohotka zaposlenog) na 22 odsto 2001. godine (27,9 odsto u 2009. i 24,7 odsto u 2010. godini). Na taj način cena radne snage dodatno se smanjuje, konkurentnost kompanija u Makedoniji povećava i stvaraju se mogućnosti za privlačenje novih investitora koji, u vreme krize, traže najbolje uslove za povraćaj kapitala.

Drugi segment je uvođenje koncepta bruto ličnog dohotka. Taj princip računanja plata primenjuje se u svim modernim tržišnim ekonomijama, a Makedonija je bila jedna od poslednjih zemalja u regionu koja to nije uvela. Ta mera donosi puno koristi poslodavcima, zaposlenima i sistemu u celini. Sa konceptom bruto ličnog dohotka poslodavcima se pruža pojednostavljena procedura za izračunavanje plata, administrativni troškovi se smanjuju i stvara se jasnija slika o ceni radne snage.

Zaposleni će zauzvrat dobiti potpuni uvid u to da li su njihove obaveze ispunjene, čime se jača njihov osećaj ličnog doprinosa sistemu obaveznog socijalnog osiguranja i stvara direktna povezanost "troška", to jest plaćenog doprinosa i prava koje proističe iz toga. Sa državnog aspekta, promena na koncept bruto plate vodi ka smanjenju izbegavanja (obaveza plaćanja), čime se obezbeđuje stabilno finansiranje zdravstvenog i penzijskog sistema.

Treći značajan stub ove reforme je integrisanje prikupljanja doprinisa unutar Uprave za javne prihode (UJP). Pre uvođenja reforme, doprinosi su plaćani različitim institucijama. Ta situacija dovodila je do diskrepancija u bazama podataka i veće mogućnosti za izbegavanje plaćanja određenih doprinosa. Integrisanjem prikupljanja tih doprinosa smanjuju se ti rizici, kao i troškovi poslodavaca.

S obzirom na tu izmenu, poslodavci sada idu na samo jedan šalter u Upravi za javne prihode, umesto u nekoliko institucija. Doduše, oni čak ne moraju da rade ni to, jer procena platnog spiska može da se podnese elektronski, čime se dodatno štede vreme i novac.

Tokom uvođenja reforme bilo je manjih tehničkih problema koji su neizbežni prilikom tako složenog prelaska na novi sistem. Tu situaciju zloupotrebile su određene grupe koje su se verovatno osetile ugrožene reformom. One su preko određenih medija pokušale da stvore paniku i otpor kod javnosti.

Međutim, tehnički problemi će uskoro biti prevaziđeni i čini se da sistem funkcioniše u 99 odsto kompanija u zemlji. Makedonija je pokazala da ima snažan kapacitet za reformu i preduzela je značajan korak u stvaranju funkcionalne tržišne ekonomije.

Nastavak na Southeast European Times...