Izvor: RTS, 11.Mar.2015, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije prioriteti
Predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope An Braser pohvalila je vlast u Srbiji i političke aktere što su odlučno započeli reforme i istakla da u tom poslu Srbija ne sme stati "na pola puta". Braserova se obratila poslanicima u Skupštini, sastala sa državnim vrhom, ali i sumirala posetu u intervjuu za RTS.
An Braser se osvrnula i na prioritete kojima Srbija mora da posveti više pažnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
– Postoje problemi sa kojima moramo da se izborimo. Tu je pre svega nezavisnost sudstva.
Sudstvo je prilično sporo, a građani bi u njega morali da imaju poverenje. Način na koji se sudije biraju ne bi smeo da bude tako blisko povezan sa politikom. Dalje, moramo da nastavimo da se borimo protiv korupcije koja podriva demokratiju u svim zemljama.
Važna je i regionalna saradnja, gde Srbija ima važnu ulogu. Kada je reč o medijima, neophodna je sloboda govora i izražavanja i zato morate imati nezavisne medije. Kada kažem nezavisne, morate znati ko su im vlasnici i kakav uticaj oni mogu imati. Tu važnu ulogu ima i medijska pismenost, koja bi morala da se uči u školama.
Pohvalili ste Vladu za reforme koje sprovodi. S druge strane, opozicija ističe da je slika koju imate previše optimistična i nerealna. Kako to komentarišete?
– Savet Evrope nije tu da bilo koga optužuje već da pomogne zemljama jer se proces demokratizacije nikada ne završava. Ako ste član opozicije, nikada niste zadovoljni onim što vidite, ali je važno da vlast ima opoziciju koja će je kritikovati i da zna da se nosi sa njenom parlamentarnom ulogom.
Razumljivo je da opozicija kaže da sam bila prijateljski nastrojena prema većini u parlamentu. Međutim, ja to nisam bila, ja sam samo posmatrala celokupnu sliku.
Šta vidite kao najveći izazov za Evropsku uniju? Da li je to ekstremizam koji preti svakoj od zemalja ili ukrajinska kriza i neslaganje sa Rusijom?
– Imamo dosta izazova, ali je konflikt u Ukrajini zaista tragedija, stradalo je dosta ljudi. Nasilje mora prestati i moramo da nađemo političko rešenje. Izazov pak postoji u svim zemljama jer je primetan rast ekstremizma, populizma i govora mržnje.
Protiv toga se bori Savet Evrope. Uzmimo primer Švedske, jedne otvorene zemlje gde je nacionalistička struja udvostručila izborni rezultat. Moramo se boriti za prava i vrednosti zbog kojih postojimo.
Možemo li govoriti o traženju rešenja ako jednu stranu, delegaciju Rusije, isključimo iz Parlamentarne skupštine?
– Ruska delegacija nije isključena. U aprilu prošle godine, kada je došlo do aneksije Krima, mi smo preduzeli mere da oduzmemo pravo glasa ruskoj delegaciji, a onda su oni odlučili da ne rade sa nama.
Moja incijativa je bila da razgovaramo sa njihovim predstavnicima. To smo i činili, sastajali smo se i sa njima i sa ukrajinskom delegacijom. U jaunaru smo imali još jedan izazov i oni su rešili da ne sarađuju sa nama. Međutim, moramo da nađemo rešenje, a da bismo našli rešenje, moramo i da razgovaramo.
Istakli ste da nije podnet zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope, ali da se teži da se građanima omogući da ostvaruju osnovna prava – jer nemaju mogućnost ni obraćanja Sudu za ljudska prava u Strazburu. Kada očekujete da bi mogao da stigne i takav zahtev?
Ne znam kada će se to desiti, niti znam kada će biti zvaničnog zahteva da postanu članovi Saveta Evrope i za to je potrebna složena procedura. Međutim, ako zaista želimo da napredujemo, moramo da razgovaramo i da ne donosimo jednostrane odluke.
Moram da kažem da Savet Evrope ima neutralnu poziciju, ali i da vlasti u Srbiji mogu da doprinesu tom procesu. To je važno i za građane i za stabilnost regiona.
Poruka koju ste doneli studentima u Beogradu je da Savet Evrope neće odustati od izveštaja Dika Martija. Čini se da se da su se svi umorili jer se na epilog predugo čeka. Šta su sledeći koraci?
– Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela je rezoluciju na osnovu izveštaja Dika Martija. Mi nismo ni tužilaštvo ni sudstvo. Oni moraju da naprave dalje korake, ali mi ne smemo odustati.
Moramo utvrditi istinu o onome što se dešavalo u regionu, ne sme biti nekažnjivosti. Moramo razumeti prošlost da bismo gradili budućnost. To je odgovornost moje generacije prema onoj koja dolazi.
