Izvor: Blic, 30.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma penzija ili krah
Reforma penzija ili krah
Ukoliko se Zakon o penzijama ne bi izmenio, penzijski sistem u Srbiji bi krahirao i već za četiri, pet godina ne bismo bili u stanju da isplaćujemo penzije u zakonskim iznosima, već onoliko koliko Fond prikupi, upozorava za 'Blic' Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u Vladi Srbije.
Zato se, kaže on, ide u još jednu reformu penzijskog sistema, na šta penzioneri, sindikati i deo stručne javnosti odgovaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da to i nije prava reforma već samo kresanje penzija. Lekove za promaju u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja Srbije, po njima, treba tražiti u ozdravljenju privrede a ne u restriktivnim merama koje se najavljuju iz Vlade Srbije.
Zoran Popov, profesor na BK univerzitetu i priznati stručnjak za problematiku penzija, za 'Blic' kaže da je najlakše latiti se mera koje smanjuju penzije ili usporavaju njihov rast.
- To je, međutim, potpuno pogrešan pristup. Prethodnim zakonom već je urađeno sve što se u reformi penzijskog sistema moglo uraditi u sadašnjim okolnostima i što penzioneri mogu podneti.
Rešenja sada treba tražiti na drugim stranama, a to su jača privreda i povećanje zaposlenosti. Upošljavanje nezaposlenih bilo bi najzdraviji način da se povećaju prihodi Fonda PIO, jer više zaposlenih uvek znači i više para od doprinosa, navodi Popov.
Trenutna situacija je takva da prihodi Fonda PIO od doprinosa čine samo 54 odsto ukupnih primanja Fonda. Ostatak novca stiže od drugih penzijskih fondova kod kojih je ostvaren deo osiguranja, od prodaje društvenog kapitala javnih i društvenih preduzeća, imovine kojom raspolaže Fond i slično, a najveći deo sredstava koja nedostaju svakako čine dotacije iz republičkog budžeta. Na konto toga Fondu PIO je za prvih šest ovogodišnjih meseci dotirano nešto više od 35 milijardi dinara, što čini trećinu ukupnih prihoda Fonda. Kada bi Fond PIO penzije isplaćivao bez dotacije iz republičke kase, i penzije bi bile manje za trećinu. Tako bi, recimo, prosečna junska penzija, čiji prvi deo penzioneri primaju ovih dana, umesto 11.180, iznosila samo 7.500 dinara.
Popov podvlači da dugoročno i zdravo rešenje za popravljanje ovog stanja i smanjenje budžetskog izdvajanja za penzije nije u merama koje se predlažu, jer, kako kaže, i sa tim merama bi, ako se ne popravi stanje u privredi i ne poveća zaposlenost, opet ostao problem kako finansirati penzije.
- Ako privreda i dalje ostane u ovakvom stanju, i penzije od 100 dinara biće opterećenje - kaže on i upozorava da za smanjenje javne potrošnje ima puno prostora i u drugim oblastima, zdravstvu i školstvu, recimo, gde na ovom planu nije urađeno ništa.
Da li će ipak proći vladina zamisao o reformi penzijskog sistema znaće se izgleda vrlo brzo. U Ministarstvu za rad očekuju da izmene Zakona o penzijama u Vladi Srbije prođu već tokom ove nedelje.
- Kako sada stvari stoje, realno je očekivati da pomeranje starosne granice počne od 2008. i završi se 2011. godine. Što se usklađivanja penzija tiče, a to je i najspornija izmena, čini mi se da sindikati pokazuju razumevanje za naš predlog da se penzije usklađuju dva puta godišnje, sve više sa troškovima života, a sve manje sa zaradama radnika - kaže Lalović.
Milenko Smiljanić, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta, za 'Blic' kaže da će se sednica Saveta održati sutra i navodi da nije baš siguran da će sindikalci podržati vladin stav o dve indeksacije godišnje.
- Predstavnici sindikata u radnoj grupi koja je letos razmatrala izmene zakona zauzeli su stav da usklađivanje penzija ostane kao što je sada, dakle, kvartalno. Ako eventualno i promenimo stav i podržimo vladin predlog, onda ćemo tražiti da se ne podiže starosna granica - kaže Smiljanić. Radenka Marković
