Izvor: RTS, 12.Nov.2010, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma gimnazija od naredne godine
Gimnazijalci u Srbiji od naredne školske godine trebalo bi da uče prema reformisanom nastavnom planu, najavio pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević. U drugoj godini počinje "blago" naučno usmerenje, a kasnije će gimnazijalci će birati pakete izbornih predmeta, rekao Lazarević.
Gimnazijalci u Srbiji od naredne školske godine trebalo bi da uče prema reformisanom nastavnom planu, najavio je pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević.
Nacionalni prosvetni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << savet predložzio je da se reforma gimnazijskog obrazovanja odloži, ali prema rečima Lazarevića, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavni planovi budu inovirani školske 2011/2012. godine.
"Ne mogu da kažem da će biti odlaganja, ali ćemo sa Nacionalnim prosvetnim savetom i ostalim relevantnim prosvetnim institucijama savakako razmotriti dinamiku reforme", rekao je pomoćnik ministra prosvete agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, svi gimnazijalci će ubuduće prvu godinu školovanja učiti prema istim, opštim nastavnim programima i neće se, kao do sada, prilikom upisivanja škole opredeljivati za prirodno-matematički, društveni, opšti ili informatički smer.
Lazarević je naveo da u drugoj godini gimnazije počinje "blago" naučno usmerenje, a postojaće dva smera - prirodno matematički i društveni smer. U trećem i četvrtom razredu gimnazijalci će, u skladu sa svojim sklonostima, birati pakete izbornih predmeta.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da bude 30 do 50 odsto izbornih predmeta, dok će ostali predmeti bili obavezni.
"Među izbornim biće specifičnih predmeta koji ne obrađuju kompletnu nauku, već neki njen deo", objasnio je Lazarević i podsetio i da bi od 2015. godine opšta matura na kraju gimnazije trebalo da bude ulaznica na akademske studije, umesto sadašnjeg prijemnog ispita.
Temeljnija reforma obrazovanja
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radulović jutros je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekla da se zalaže za temeljniju reformu gimnazjiskog obraovanja, pa zbog toga predlaže njeno odlaganje.
"Reforma bi se svela samo na izmene planova i programa, neznatne promene bi se dogodile. Sa gimnazijama bi trebalo mnogo više da se pozabavimo. Malo je vremena još godinu dana da se sve obavi kako treba", rekla je Radulović.
Radulović je rekla da Nacionalni prosvetni savet treba da donese nastavne planove i programe i poručila Ministarstvu prosvete da bi zbog toga moglo da ima problema sa početkom reforme gimnazijskog obrazovanja.
"Nacionalni prosvetni savet, eksperti, nisu spremni da ovako nešto podrže. U maju ili junu kada cela stvar dođe na izjašnjavanje, tumači zakona će tada morati da kažu da li će uopšte moći da se krene u realizaciju nastave po novim programima", rekla je Radulović.
U Srbiji postoji 121 gimnazija i u njih je upisano oko 24 odsto srednjoškolaca. Procenat gimnazijalaca u Srbiji manji je od evropskog, pa tako u Sloveniji ima 39 odsto gimnazijalaca, a u Francuskoj gotovo 50 odsto.
