Izvor: Blic, 06.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma: forma i suština
Uprkos mnogim reformama obrazovanja, nijedna nije odgovorila na osnovno pitanje: kakva je svrha promena ili, još određenije, kakvog čoveka želi da stvori. To, naravno, ne znači da treba zanemariti praktične potrebe koje za cilj imaju da obrazovanje usaglase sa već postojećim kontinentalnim propisima i uzorima.
Mada su i takve promene korisne i dobrodošle, redovno izostaje ona najvažnija koja se ne tiče toliko forme obrazovanja koliko njegove suštine. Odsustvo ozbiljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastojanja da se do nje dođe, može se objasniti jedino oportunizmom, jer se niko ne usuđuje da ospori tradicionalan i čini se nedodirljiv sistem školovanja koji favorizuje podražavanje (da ne kažemo kloniranje), nemilosrdno takmičenje i, najzad, liderstvo, sve ono, dakle, što, umesto čovečnosti, neguje grabežljivost i bezobzirnost.
Kao verodostojna, istinska reforma obrazovanja mogla bi, otuda, da se opiše samo ona koja bi u škole i na univerzitete nastojala da uvede drugačije vrednosne obrasce. To, naravno, nema nikakve veze sa socijalizmom, koji je takođe gajio epigonski a ne stvaralački duh, niti još manje sa prihvatanjem neke vrste raspusno-anarhističkog nereda, već sa svima vidljivom potrebom da se, na uštrb surovog, bespoštednog nadmetanja, uvede manje surov sistem.
Pokušaji u tom smislu, koji bi jedini mogli da se označe kao suštinska reforma, izostali su jednostavno zbog toga što su izostala i pitanja šta u ljudskom smislu treba da bude konačan proizvod obrazovanja: slobodan čovek, neopterećen imperativom nadmetanja i liderstva, ili pak samo još jedan, nešto nalickaniji klon, koje već po redu reforme obrazovanja. Važno je, zbog toga, ne samo zbog školskog sistema, već i zbog društvenog zdravlja, kome se poverava reforma obrazovanja: državnim činovnicama ili predanim vizionarima?
