Izvor: Nezavisne Novine, 31.Avg.2016, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Referendumski Vilajet

Kajaće se i jedni i drugi i treći i ini. Ako referenduma o Danu Republike Srpske bude, prema najavi 25. septembra, imaće to posledice po samu Srpsku, po BiH u celini; Srbiju, i sledstveno međunarodnu zajednicu koja se u utorak aktivno uključila u kampanju za i protiv. Bilo bi to, nema sumnje, kršenje Dejtonskog sporazuma, koji Srpsku obavezuje da poštuje odluke Ustavnog suda BiH.

Ako referenduma ne bude, opet će biti posledica po sve aktere. Jedna je stvar što bi i to na izvestan >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << način bilo kršenje Dejtonskog sporazuma, koji je Srpskoj kroz njen ustav omogućio referedum; ipak, ključni razlog je taj što su glavni igrači, Milorad Dodik i Bakir Izetbegović, uz sasluženje saradnika i partnera, otišli previše daleko u političkom nadgornjavanju. Istovremeno se oba krijući iza očuvanja Dejtona. Doduše, sa prilično suprotnim težnjama; ako do promena Sporazma dođe - a hoće pre ili kasnije - prvi bi da zaokruži državnost RS, drugi bi da BiH učini unitarnom.

Gledano sa strane, obojica, kao i građani koje zastupaju, imaju pravo na svoje težnje. Posebno ako ne zveckaju oružjem. Nije ni Evropa, pa ni njen sve klimaviji stub Evropska unija, lišena takvih iskušenja. Naprotiv.

Izjašnjavati se iz Beograda "za" ili "protiv" mamac pitanja - Dana RS - potpuno je neuputno. Srpska ga ima u svom pred Ustavim sudom BiH osporenom Zakonu o praznicima, slavi ga uprkos odluci Suda, a svakako će to činiti i narednih godina. Bez obzira na to kako se 9. januar bude formalno zvao. I, naravno, baš 9. januara.

Nije ništa uputnije izjašnjavati se i o eventualnoj državnosti entiteta, čiji je, posetimo se opet Ustava RS, glavni grad Sarajevo u - drugom entitetu. Ali čiji žitelji imaju državljanstvo Srpske.

Napokon, ponovimo, vrhovni akt RS u članu 2, predviđa njenu jedistvenu, nedeljivu i neotuđivu teritoriju, a u drugom stavu da se "Sporazum o promjeni međuentitetske linije razgraničenja između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine može iznijeti na potvrdu putem referenduma u Republici". Referendum o pitanjima iz sopstvene nadležnosti raspisuje Narodna skupština.

Dan Rrepublike ili, kako se pretežno doživljava na svim stranama, dan DRŽAVNOSTI RS, neće tu mnogo šta ni dodati ni oduzeti. Niti može zaokružiti državnost, niti može sadašnji, komplikovani status, promeniti. Ali, kako rekosmo, posledica će u oba slučaja biti, jer će se odžavanje referenduma nužno shvatiti kao uvod u secesiju, a njegovo neodržavanje bi, pak, povuklo političku premoć Sarajeva. U oba slučaja to znači nastavak ovog latentnog sukoba, a onda vrlo verovatno i pravi otvoreni.

Zbog toga Dodik i Izetbegović, pre svih, više nemaju rukavice.

Skinula ih je i međunarodna zajednica odlukom Saveta za sprovođenje mira u Bosni i Hercegovini (PIK) nimalo nežnim pozivom/zahtevom vlastima u Banjaluci da ne održe referendum u Republici Srpskoj. Pri tome, odluka je nadglednike mira u BiH oštro podelila na Rusiju i ostatak sveta.

Jedini koji još nisu skinuli rukavice, a moraće možda već u danu kad ovaj tekst stigne pred čitaoce, jesu zvaničnici Srbije. Premijer Aleksandar Vučić je javno obećao da se neće mešati u unutrašnje stvari druge države (BiH/RS), ali i da će o referendumu razgovarati sa svojim prijateljem Dodikom. Sazivanjem hitnog sastanka državnog vrha Srbije za utorak uveče zbog odluke PIK-a, predsednik Tomislav Nikolić je povukao nogu.

I državni vrh Srbije se, priznao ili ne, umešao u unutrašnje stvari druge države i nastaviće to u četvrtak razgovorom sa predstavnicima Srpske i predstavnicima Srba u organima BiH. Što je bilo i logično i očekivano, a ruku na srce, u izvesnoj meri i opravdano, ako se imaju u vidu specijalne veze Srpske i Srbije, takođe ustavima predviđene.

Ono što je nepoznanica jeste rezultat najavljenih razgovora.

Javna je tajna da Aleksandar Vučić uživa nepodeljenu podršku zapadne političke hemisfere zbog dva aduta - Kosova i Srpske. Od njega se očekuje da sprovede i privede kraju sporazum sa Kosovom, ali i da zauzda eventualni secesionizam Srpske. Prema dobro obaveštenim izvorima, i američki potpredsednik Džo Bajden je u svojoj nedavnoj oproštajnoj poseti srpskog premijera podsetio na ta dva bitna, paralelna procesa.

To praktično znači da su Vučiću ruke vezane i mora, formalno ne mešajući se već kroz "prijateljski razgovor", da izrši pritisak na Dodika da se referendum makar - odloži. Što bi, verovatno, bila u ovom momentu spasonosna formula. Za Vučića, ali i za ostale, da uzmu predah i probaju mirnijim tonom, sa ili bez posredovanja, da dogovore naredne korake.

Tomislava Nikolića što se tiče, stvari stoje sasvim drugačije: može se bez imalo greške reći da je pozivom na hitni sastanak predsednik otpočeo novu predsedničku kampanju za izbore koji će biti održani na proleće. Nikolić je, nema sumnje, mnogo bliži Kremlju i Putinovom srcu nego Vučić, a i Nikolićevom je srcu Moskva mnogo milija nego Brisel i Berlin. Napuštanjem sastanka PIK-a i jasnim stavom da je protiv, kako je kazao, ultimatuma upućenog Srpskoj, ambarador Petar Ivancov demonstrirao je ruski stav.

Nije potrebno biti previše oštrouman i zaključiti da dva politički najistaknutija čoveka Srbije imaju različita polazišta, a i potrebni su im različiti rezultati razgovora. Eventualnom, nezvaničnom dabome, odlukom da se podrži referendum u Srpskoj, Nikolić bi zabeležio važno predizborno brojanje i repozicionirao se kao čuvar svih srpskih nacionalnih interesa. Ma šta to značilo, ali odlično zvuči u kampanji dobrom delu biračkog tela. Suprotna odluka, najverovatnije preporuka o odlaganju, označila bi apsolutnu pobedu Vučića, ponešto Pirovu jer bi počela da mu se prikrada etiketa - izdajnika istih onih nacionalnih srpskih interesa.

Jedino iznenađenje bila bi sabornost, kako to vole da kažu ovdašnji političari, odnosno javna saglasnost i javna preporuka premijera i predsednika Srpskoj, gotovo svejedno za ili protiv referenduma.

Rezultat političkog dvoboja između Nikolića i Vučića neminovno će uticati i na odluke rukovodstava Srpske i BiH, čak i u slučaju da detalji sa sastanka ne procure i da obe strane sa vrha Srbije, ali i vrh Srpske, zarad mira u kući, iskažu neuobičajenu uzdržanost u komentarima.

Jasno je, naime, da je Dodiku u ovom trenutku teško da se odrekne institucionalne podrške Srbije, a to znači Vučićeve podrške; ukoliko Vučić zatraži odlaganje referenduma, Dodik bi verovatno prihvatio. Uz obostrano gunđanje ili bez njega, ne manja stvari. Ukoliko bi, pak, preporuka bila drugačija, već dobro zamućeni odnosi Beograda i Sarajeva ušli bi u novu opasnu fazu. Što Vučić ne sme da rizikuje ako želi da zadrži nepodeljenu podršku Zapada, makar, kako se već čuje ispotiha, ponovio nekadašnji Miloševićev gest i - izolovao Srpsku.

Suštinski, politički procesi otvoreni na relativno jednostavnom pitanju referenduma odavno su prerasli njegov značaj i tako mu pribavili oreol sudbinskog. Nevolja je što na izlazu iz tog Vilajeta neće biti pobednika, pošto će svi pomalo izgubiti, uključujući i eventualne slavljenike.

Nastavak na Nezavisne Novine...