Izvor: Press, 27.Apr.2013, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum zbog briselskog sporazuma - da ili ne?
Dok Srđan Bogosavljević i Marko Blagojević ne vide razloge za održavanje referenduma, Branko Radun smatra da je to potrebno zbog istorijskog značaja tog dokumenta.
Ako do referenduma dođe, analitičari se slažu da je ključna formulacija referendumskog pitanja.
Direktor "Ipsos Stratedžik Marketinga" Srđan Bogosavljević ne vidi razloge za referendum u trenutku kada je briselski sporazum vlada jednoglasno usvojila, a parlament prihvatio vladin izveštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << velikom većinom.
Takvo izjašnjavanje, smatra, bilo bi potrebno da je Vlada imala teškoće prilikom usvajanja ili da ga je Skupština usvojila sa "tankom" većinom.
"Ne vidim baš veliki razlog da se tako jedna ogromna akcija sprovede nakon činjenice da je vlada jednoglasno, a parlament sa velikom većinom usvojio taj dokument", rekao je Tanjugu Bogosavljević.
Po njemu, referendum je u najvećem broju slučaja "nužno zlo".
Na pitanje kakav bi ishod mogli očekivati ako do referenduma dođe, Bogosavljević kaže da bi verovatno bila široka podrška građana - jer se, kako kaže, čini da građani imaju poverenje u to što se trenutno desilo s obzirom da su i SNS i SPS, ali i opoziciona DS na istoj liniji - pa je teško poverevati da bi njihovi birači bili protiv.
"To znači da bi verovatno velika većina bila za, s tim što bi izlaznost teško mogla da bude baš preterano velika", dodao je.
Programski direktor Cesida Marko Blagojević ističe pitanje motivacije za izlazak na referendum.
"Nemam nikakvu dilemu da su u većoj meri u ovom trenutku motivisani ljudi koji se protive usvajanju ovog sporazuma. Verujem da oni sa mnogo više emocija pristupaju razmatranju tog problema i da bi, u slučaju da u referendum bude organizovan, bili u većoj meri motivisani da izađu na njega nego oni koji podržavaju usvajanje", objašnjava Blagojević.
On kaže da je pitanje koliko je veliki korpus ljudi koji su opozicija usvajanju sporazuma i da li je dovoljno veliki da prevagne na referendumu: "U ovom trenutku ne verujem da postoji neko ko je spreman da tvrdi i kakav bi bio odziv i kako bi građani glasali na referendumu. Svako ko bi pokušao da da konačnu procenu mogao bi grdno da se prevari i realnost bi mogla da ga demantuje."
Blagojević se slaže s Bogosavljevićem - da referendum u ovom trenutku nije neophodan.
"Referendum u ovom trenutku nije neophodan, a ukoliko bude organizovan to će biti stvar političke volje vladajuće većine", rekao je Blagojević, koji je objasnio i da ne postoji nikakvo pravilo koje bi ukazivalo da je povodom prihvatanja ili neprihvatanja sporazuma neophodno organizovati referendum.
Politički analitičar Branko Radun ima drugačije mišljenje.
On smatra da je i pored toga što je Vlada donela odluku o prihvatanju sporazuma postignutog 19. aprila u Briselu, a skupstina to potvrdila, potrebno i da se na referendumu - najširem i najdemokratskijem vidu izjasnjavanja građana - dođe do odgovora da li Srbija prihvata ovaj sporazum.
To je, naglašava, "znacajan istorijski dokument koji umnogome može da odredi pravac kojim će zemlja ići".
"Narocito je to bitno za srpsku zajednicu na Kosovu o čijoj sudbini je pre svega reč", naglašava Radun.
Po njemu, na ishod može da utiče i formulacija referendumskog pitanja - kako kaže, posebno ako je predugacka i tako formulisana da "vuče" na jednu stranu.
Ipak, dodaje Radun, mnogo više mogu da utiču mediji koji bi bili pristrasni i navijački na referendumu.
Bogosavljević, istovremeno, veruje da bi ovog puta referendumsko pitanje imalo "relativno čistu formulaciju" kojom se ne bi "diktirao" odgovor.
"Pitanje bi verovatno glasilo: ''Da li ste za potpisani sporazum ili smatrate da sporazum treba odbiti?'' Ne verujem da bi se u ovom momentu išlo na formulacije kakve su postojale u prethodnom periodu kada su referendumi organizovani. Mislim da bi se išlo sa normalnom formulacijom i verujem da bi se išlo sa kratkim rokom, s obzirom da smo u velikoj stisci", kaže Bogosavljević.
Formulisanje referendumskog pitanja jedan od ključnih faktora uspeha, odnosno neuspeha referenduma, i načina na koji bi se građani opredelili, slaže se i Blagojević.
Po njemu, posebno je važno da referendumsko pitanje bude rasterećeno bilo kakvih emocija i strasti i da ne bude sugestivno, jer može dati "iskrivljene" rezultate. "U onoj meri u kojoj je pitanje objektivno i nepristrasno u toj meri će i opredeljivanje građana oslikavati pravo stanje njihove volje", ukazuje Blagojević.
On upozorava da formulisanje pitanja često zna da bude stvar prepiranja različitih partija, ali da se čini da sada među partijama postoji gotovo konsenzus da sporazum treba prihvatiti, odakle, kako kaže, može da izvuče zaključak da oko formulisanja pitanja, ako do referenduma uopšte dođe, ne bi trebalo da bude previše "natezanja".
Vlada Srbije u ponedeljak je jednoglasno usvojila briselski sporazum, a parlament sinoć prihvatio izveštaj, koji uključujuje i briselski sporazum, nakon 11 sati rasprave i uz podršku 173 poslanika - protiv su bila 24 poslanika D S S i pojedini poslanici sa Kosova i Metohije.
Održavanje referenduma traže Srbi sa severa Kosova i Metohije, a njihovu inicijativu podržava opoziciona D S S Vojislava Koštunice.
Izvor: Tanjug
