Izvor: Politika, 24.Nov.2013, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum o šefovoj plati
Švajcarski birači odlučuju da li će prihodi poslovođa i direktora ubuduće biti ograničeni zakonom
Višegodišnje rasprave u alpskoj konfederaciji o nesrazmerno visokim platama rukovodilaca u tamošnjim preduzećima predmet su današnjeg referenduma u Švajcarskoj.
Birači odlučuju da li će zahtevi pokretača „Inicijative 1:12” biti preneti u ustavni zakon, to jest hoće li mesečni prihodi direktora i poslovođa švajcarskih preduzeća ubuduće biti ograničeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na visinu godišnje plate zaposlenih sa najnižim dohotkom.
U studiji Tehničkog univerziteta Cirih se procenjuje da će oko 1.300 preduzeća biti pogođeno novim zakonom, ako inicijativa bude prihvaćena na referendumu. Druga opcija bi bila da se srazmerno povećaju plate zaposlenim sa najnižim dohotkom.
Ovo drugo je malo verovatno, ako se uzme u obzir da vrhunski dohoci „privrednih kapetana” u Švajcarskoj iznose i po nekoliko stotina puta više od najnižih plata.
Najveće razlike registrovane su u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i u bankarskom sektoru. Plata generalnog direktora koncerna „Nestle” je 73 puta viša od najnižeg dohotka. U farmaceutskom koncernu „Novartis” plate najbolje i naslabije plaćenih su u odnosu 1:266, a šef bankarske korporacije „Kredi Svis” je zaradio 2010. godine, na vrhuncu finansijske krize koja je pogodila i Švajcarsku, 1.812 puta više od radnika sa najnižom platom...
Statistički podaci ukazuju da Švajcarska ima oko pola miliona zaposlenih sa primanjima od najmanje milion franaka godišnje, dok se oko tri stotine hiljada sunarodnika obrelo na onde definisanoj granici siromaštva – zarađuju da bi preživeli, ne i da bi živeli, naglašeno je u komentaru dnevnika „Tages ancajger”.
Autor inicijative Marko Kistler, lokalni političar i funkcioner mladih socijalista – frakcija u socijaldemokratskoj partiji Švajcarske – poslužio se drastičnim primerom da bi pojasnio šta bi trebalo izmeniti.
„Direktor jednog preduzeća ne bi smeo da ima veću platu od godišnje plate jedne čistačice. Taj srazmer, naravno, nije optimalan, ali je u ovom trenutku barem mali iskorak ka poboljšanju situacije”, smatra ovaj mladi socijalista koji je u seriji intervjua apelovao na birače da glasaju za usvajanje ove inicijative. „Švajcarci imaju danas priliku da svojim glasom doprinesu pravednijoj raspodeli zarada, u opštem, ali i u ličnom interesu”.
Pitanje je otvoreno, hoće li sunarodnici poslušati Kistlera. Za uspeh referenduma, naime, dovoljna je takozvana prosta većina – 50 odsto plus jedan glas. To predstavlja olakšicu u poređenju sa većinom referenduma, na kojima se traži dvostruka većina – mora biti ostvarena na saveznom nivou i u 14 od ukupno 26 kantona.
Takva, dvostruka većina se u ovom trenutku ne nazire. Prema procenama istraživača javnog mnenja, samo 36 odsto Švajcaraca će glasati za usvajanje inicijative, 54 odsto protiv, dok je deset odsto birača navodno neopredeljeno.
Kao razlog ovakvog, po zaposlene negativnog raspoloženja, švajcarski komentatori ističu doslovce do sada nezapamćenu kampanju privrednika i industrijalaca protiv inicijative.
Predsednik najvećeg švajcarskog reosiguranja „Svis Re” Valter Kilholc upozorio je na opasnost da najpotentnija švajcarska preduzeća presele svoje pogone u inostranstvo. Rukovodstva koncerna „Novartis” i „Nestle” pismom su se obratili zaposlenima – svakom pojedinačno – ukazujući da svaki glas u korist inicijative ugrožava i njihovo radno mesto u koncernu.
„Hoćete li glasati za svoju budućnost ili za interese levih liberala i zanesenjaka”, glasilo je jedno od najčešće postavljenih pitanja u ličnim razgovorima sa zaposlenima.
Lider švajcarskih demohrišćana Kristof Darbelej bio je još direktniji u obraćanju biračima uoči referenduma.
„Hoćete li da pucate u sopstveno koleno? Ako izglasate sulude novotarije, neće postići ništa drugo, osim odliva kapitala iz Švajcarske, uz istovremeno povišenje poreza u zemlji i potkresivanje socijalnih prava”, predočio je Darbelej. Vodeći švajcarski ekonomista Stefan Gareli sa Univerziteta u Lozani vidi stvari drugačije.
On se takođe obratio biračima i podsetio da su oni koji prete posledicama, dakle predstavnici industrije i krupnog kapitala, ali i opšte privrede, zaboravili da su u Švajcarskoj u minulih desetak godina sprečene najveće insolvencije, a da je akcija spasavanja finansirana novcem malih poreskih obveznika.
Pristalice „Inicijative 1:12” ističu, najzad, da su birači bili u sličnoj polaznoj situaciji, pred referendum u martu ove godine, o ograničenju specijalnih prihoda menadžera akcionarskih društava, takozvanih bonusa.
„Švajcarska je kao prva evropska država usvojila zakon o ograničenju i dobrim primerom pokazala drugima šta je socijalno pravična i pravedna politika”, kaže šef Mladih socijalista David Rot i nada se da će i ovaj, drugi referendum uspeti i da će time biti trasiran put ka trećem, po njemu najvažnijem referendumu.
U proleće iduće godine, Švajcarci bi trebalo da odluče o uvođenju osnovnog dohotka koji bi pristajao svakom Švajcarcu, bio on zaposlen ili bez radnog mesta.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 24/11/2013
