Izvor: Prva.rs, 16.Mar.2014, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Referendum na Krimu, za pripajanje Rusiji ili ne

11.40 - Hakeri su napali sajt referenduma o statusu Krima u noći između subote i nedelje, saopštila je pres s služba sajta. "Jedan sat posle ponoći počeo je novi talas DDoS napada najnovije generacije", prenele su RIA Novosti. Eksperti su otkrili da je skeniranje sajta vršeno sa univerziteta u Urban-Šampejnu u Ilinoisu, SAD.

12.08 - Međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum o statusu Krima, zasad nisu uočili nikakve neregularnosti, ističe Mateuš Piskorski, šef posmatračke >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << misije OEBS-a i poslanik poljskog Sejma.

11.27 - Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov izjavio je danas da na referendumu o status Krima glasaju i krimski Tatari, a agencija Kriminform javlja da je na biračkom mestu u Bahčisaraju, administrativnom centru istoimene oblasti u centralnom delu poluostrva, glasalo za prva tri sata više od trećine birača sa pravom glasa.
"Odziv je već blizu 30 odsto i to uz uzimanje u obzir ljudi koji su dodatno uneti u birački spisak. Krimski Tatari dolaze porodično iz različitih četvrti i učestvuju u glasanju", rekla je krimskoj agenciji predstavnica za štampu bahčisarajske gradske vlasti Julija Bekirova, dodajući da bi odziv mogao biti i sto odsto.

10.55 - Ukrajinski opozicionar, bokser Vitalij Kličko, izjavio je da nova vlada u Kijevu, posle referenduma na Krimu, neće povući svoje vojnike iz kasarni na tom poluostrvu i oštro kritikovao Rusiju.
"Naši vojnici će i u buduće ostati u našim kasarnama na Krimu"`, rekao je Kličko danas za "Bild am Zontag" i, naglašavajući da oni ne žele rat, niti da ukrajinski i ruski vojnici pucaju jedni na druge, upozorio svet da Rusija, međutim, provocira i da će rezultat referenduma na Krimu biti nelegitiman.

10.43 - Zajednica krimsko-tatarskog narada okupljena u tzv. Medžlisu obratila se danas Organizaciji islamske saradnju (OIS) od koje traže pomoć u traženju puta za rešenje krize oko Krima, kao i Vrhovnoj radi Ukrajine (skupštini) i "čitavom ukrajinskom narodu" ističući da krimski Tatari treba da imaju pravo na samoopredeljenje na Krimu u sastavu Ukrajine.

9.19 - Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je danas da građani Krima, koji biraju između Rusije i Ukrajine, od otvaranja biračkih mesta glasaju vrlo aktivno i da je registrovana visoka izlaznost birača, prenele su ruske agencije.
"Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza", rekao je Mališev, prenosi Itar-Tas s.

Rusija je ranije najavila da će uvažiti mišljenje stanovništva Krima a ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da odluka o njegovom održavanju "u potpunosti odgovara normama međunarodnog prava", dok vlasti u Kijevu i zemlje Zapada referendum smatraju nelegalnim.

Krimska skupština je 6. marta donela načelnu odluku o pristupanju Rusiji s pravom subjekta federacije, a na referendumu građani odgovaraju na dva pitanja - "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?".

Na referendumu mogu da učestvuju punoletni građani Ukrajine registrovani na Krimu, kao i u gradu sa posebnim statusom, Sevastopolju, u kom se nalazi ruska Crnomorska flota.

Za plebiscit je odštampano 1.512.725 biračkih listića na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku, koliko ima građana sa pravom glasa, od čega u Sevastopolju 309.774.

Na Krimu će biti otvoreno 1.239 biračkim mesta, uključujući 192 u Sevastopolju.
Tokom glasanja u Sevastopolju su milicija i služba za vanredne situacije pojačali nivo bezbednosti a na ulicama će biti angažovani odredi samoodbrane.

Glasanje će trajati 12 sati i biće završeno u 19 sati po srednjoevropskom vremenu.
Prvi zvanični rezultati, kako je najavio predsednik komisije za pripremu referenduma Mihaila Mališeva biće objavljeni do kraja dana a konačni sutra, 17. marta.

Za praćenje referenduma prijavilo se vise od 800 novinara, kao i vise od 180 posmatrača iz 23 zemlje.
Ukoliko birači odluče za ujedinjenje sa Rusijom, Krim će se obratiti Rusiji sa predlogom o prijemu na osnovu odgovarajućeg međudržavnog dogovora u sastav Ruske Federacije, dok Sevastopolj ima nameru da bude odvojeni subjekt, poput Sankt-Peterburga ili Moskve.

Nastavak na Prva.rs...