Izvor: Blic, 15.Dec.2013, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rediteljka Milica Kralj: Nedostaje mi otac
Otac mi mnogo nedostaje. Bio je moj životni oslonac. I kao čovek i kao umetnik. Stalno pokušavam da komuniciram s njim, preispitujući sebe u različitim situacijima - šta bi on kazao ili učinio u protekle dve godine.
Umemo tako i da se posvađamo, kaže za „Blic“ rediteljka Milica Kralj, ćerka barda našeg glumišta Petra Kralja, o čijem je životu i stvaralaštvu promovisana monografija autorke Anite Panić.
Milica ističe da je njen otac bio dobar čovek, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je voleo ljude. Na pozorišnoj sceni je situaciono pogađao najbolja rešenja.
- Najviše mi nedostaje kada mi se nešto lepo desi. Uvek sam volela da se zajedno radujemo lepim stvarima. Govorio mi je da u životu ništa ne biva na silu i da treba da se radujem malim stvarima. Bio je plemenit čovek koga nikada ga nije bilo sramota da ljudima koje voli to i kaže - kaže Milica Kralj.
Dara Džokić: Pravi profesionalac
Glumica Dara Džokić seća se Petra Kralja pre svega kao fantastičnog partnera na sceni.
- Petar je bio vrhunski profesionalac. Neka vrsta sigurnosti za kolege s kojima je delio scenu. Lako je bilo igrati uz njega jer je bio plemenit čovek i kolega koji je znao kako da predstavu učini zanimljivijom - kazala je Dara.
Nekoliko puta je imala prilike da zajedno stvara pozorišnu predstavu sa ocem. Na početku karijere nije želela da on igra u njenim predstavama, ali je kasnije shvatila da je takvo razmišljanje besmisleno.
- Pa, koji reditelj ne bi poželeo da u njegovoj predstavi igra Petar Kralj. Bilo mi je zadovoljstvo da radim s njim jer je bio vrhunski glumac i nimalo zgodan u procesu rada, čak ni prema meni. Naprotiv, nije želeo da drugi misle da kao njegova ćerka imam neki popust - ističe Milica, kojoj je otac, kaže, bio najbolji prijatelj, saradnik i kritičar.
Anita Panić, autorka bogato opremljene monografije o poznatom glumcu, nakon svega kaže da je zanimljivo da ljudi različite dobi, obrazovanja i socijalnih statusa, od dekoratera do vrhunskih umetnika, izgovaraju istu rečenicu o Petru Kralju: „Bio je dobar čovek“.
- Sećam se razgovora s dorćolskim obućarom kome je neki prijatelj predstavio Petra Kralja. Glumac mu je tada rekao: „I ja sam obućar“. Posle nekoliko toplih rečenica, Kralj mu je pojasnio sitaciju: „Za dvadesetak dana igram u predstavi ‘Dr Šuster‘, doterujem osmehe... želim da vidim i tvoj u publici“. Zato stalno ističem da moja knjiga nije bajka, ali je priča o jednom Kralju, vladaru pozorišne scene, čudesnih stihova i ljudske dobrote - kaže Anita Panić.
Petrov prijatelj i kolega Milan - Caci Mihajlović kaže da je jedan zanimljiv život stao u njihovo prijateljstvo.
- Skoro četiri decenije smo sve proživljavali zajedno. Od rođenja dece do priprema pred pozorišne premijere. Bio je velika inspiracija svim ljudima koji su ga znali, a naročito glumcima. Blag i odan prijatelj, a strastven i posvećen vladar scene - kaže Caci Mihajlović.
Kovačević: Lakoća glume
Dušan Kovačević, dramski pisac i reditelj, opisao je u monografiji o Petru Kralju prvi susret s njim.
„Kao gimnazijalac ugledao sam za šankom jednog bara u Novom Sadu dvojicu mladića koji su u dobrom raspoloženju nešto razgovarali. Prijatelj je nešto pričao Peri, nešto mu je uz osmeh objašnjavao, a Pera je pijuckao neko piće i uz osmeh komentarisao priču, gestikulirajući diskretno dirigentskim rukama. Gledao sam ga pre tog susreta uživo u pozorištu, u staroj, dobroj zgradi, preko puta Dunavskog parka, i divio se lakoći s kojom je igrao, kao da je gluma nešto najlakše i najprirodnije što čovek može da radi.“
Najčitanije SADA:
