Izvor: B92, 28.Feb.2013, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečnik sa "četa" i u vežbankama
Niš -- Jezik društvenih mreža koji odlikuju skraćenice, uvek mala slova, nedostatak interpunkcije, mešanje ćirilice i latinice, engleskog i srpskog, seli se u klupe.
Tako se dešava da umesto "mislim" đaci, uglavnom srednjoškolci, i u pismenom zadatku napišu jednostavnije "msm", umesto "ne znam" - "nzm", a "ks" označe slovom "x" koje i ne postoji u srpskim pismima, pa tako reč "ekskurzija" postaje "exkurzija".
Dobro urađen zadatak na tabli ili u vežbanci često >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukrase smajlijem ili srcem, kažu nastavnici. Đaci objašnjavaju da pojedini nastavnici, koji ne predaju srpski jezik, ovakvu komunikaciju ničim ne sankcionišu, pišu Južne vesti.
Psiholozi i predavači saglasni su u mišljenju da đaci ovako ne pišu namerno, već da svakodnevna oskudna pismena komunikacija po automatizmu dospeva i u njihove pismene vežbe.
Psiholozi objašnjavaju da se slično događa čoveku koji u privatnim razgovorima često upotrebljava sleng, pa se desi da mu neka neprilična reč “izleti” i na javnom mestu, kada to ne želi
"Današnji učenici češće prave pravopisne greške nego ranije generacije. Ipak, ovaj problem se više oseća u usmenom govoru. Deca su osiromašila svoj govor, upotpunjavaju ga mimikom i gestikulacijom, a za neke osnovne stvari ne znaju šta znače", kaže Danijela Gašević, predavač srpskog jezika u Gimnaziji “Stevan Sremac” iz Niša.
Ona dodaje da srednjoškolci prepoznaju pojam, ali u njihovom fondu nedostaju reči kojima bi ga izrazili. Zato na njena pitanja na nastavi đaci često odgovaraju rečima: “Znam šta ste me pitali, ali ne znam kako da objasnim.”
Jezik interneta je, kako kaže prof. dr Vesna Anđelković sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, među mladima postao dominantan način komunikacije koji oni prirodno prenose. "
"Na nama, profesorima, je da odlučimo da li ćemo to da tolerišemo ili ne, a naravno da ne treba. Kao što je pismenost dodala nove elemente procesu mišljenja i pamćenja, sada vizuelni mediji na neki način takođe strukturišu mišljenje, ali to je suviše složen proces da bi se pretpostavilo u kom će smeru da se promene dešavaju", kaže prof. dr Anđelković.
Pojašnjava da je reč o složenom i dugotrajnom procesu koji treba da bude predmet interesovanja istraživača.
