Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečnik piščevog zavičaja
Če Gevara, Fidel Kastro, Borhes, Kortasar - samo su neki od junaka našeg vremena. Napisati knjigu o njima i još sto pedesetak drugih ličnosti, fenomena, političkih pokreta, mitoloških pojava ukorenjenih u surovoj stvarnosti prožetoj revolucijama i surovim diktaturama - deluje kao gotovo nemogući poduhvat. Jedan od najvećih pisaca i intelektualaca našeg vremena Peruanac Mario Vargas Ljosa (1936) načinio je „Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku“ („Službeni glasnik“ 2010. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa španskog Milan Komnenić, 490 str.).
Danima pročitavam ovu knjigu na preskok (to je rečnik od A do Z), divim se golemom znanju i velikoj hrabrosti, zbog koje je decenije proveo u dragovoljnom izgnanstvu.
Posle desetina izvanrednih romana, od kojih mnogi upravo govore o dugoj krvavoj hronici nasilja i diktatura (na primer „Razgovor u katedrali", „Rat na kraju sveta"), posle studija od kojih je najpoznatija „Markes, povest bogoubojstva", Ljosa nije odoleo da se 1990. ne kandiduje za peruanskog predsednika republike: izgubio je od nekog populističkog opsenara po modelu S. M. O tome je napisao izvanredne memoare „Riba u vodi" (1995).
Njegov „Rečnik" pokazuje kako je pisac kao svoj zavičaj prihvatio celu Latinsku Ameriku. Čega tu sve nema, od peruanske pevačice Ime Sumak do Bunjuelovih prezrenih filmova iz meksičke faze. O svemu piše sa strašću i kritičnošću. Valja samo pogledati poglavlje o Čeu ispisano odmah po smrti legendarnog komandanta. Sa poštovanjem za spremnost na ličnu žrtvu, ali i sa upozorenjem kako je taj propali ideološki projekat povećao patnje naroda. Na pamet su mi padala poređenja sa nekim našim rodoljupcima i „očevima nacije". Svako ima svoju muku.
