Izvor: Šumadija Press, 02.Nov.2015, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklažno dvorište umesto uvoza otpada
Koliko god neverovatno zvuči, Srbija uvozi čak i otpad jer je sakupljanje sirovina za reciklažu nedovoljno razvijeno. Kragujevac planira da reši problem otvaranjem reciklažnog dvorišta.
Pored svega drugog, Srbija uvozi i otpad jer fabrike za reciklažu u našoj državi ne mogu da dođu do dovoljno sirovina. Koliko god neverovatno zvuči da u Srbiji nema otpada, recimo papira, tako je jer je nedovoljno razvijeno sakupljanje otpada za reciklažu.
U Evropskoj uniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << se trenutno reciklira oko 60 odsto otpada, a u Srbiji oko 10 odsto. Otvaranje reciklažnog dvorišta u Kragujevcu se najavljuje od 2010. godine, ali su projekat konstantno ometali politika i novac.
Prvo kontejneri, pa reciklaža
Ni u gradu na Lepenici se ne reciklira više od 10 odsto otpada, mahom ručno na deponiji, kažu gradski čelnici. Građani su sumnjičavi prema recikliranju i tvrde da su viđali kako kamioni JKP “Čistoća” i iz metalnih korpi za plastiku, staklo i limenke otpad utovaruju u kamione u kojima je đubre iz kanti.
– Džaba ste reciklirali – definiše jedan sugrađanin stanje reciklaže u Kragujevcu.
Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, kaže da je Kragujevac “u fazi formiranja i gradnje reciklažnog dvorišta”.
– Dobili smo sredstva od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i u toku je priprema dokumentacije za javni poziv, pa sledi početak radova za oko mesec dana. Reciklažno dvorište biće u okviru JKP “Čistoća” i za to je izdvojeno 45 miliona dinara. Oko tri miliona su za projektnu dokumentaciju, 27 je za izgradnju objekta i 15 miliona za opremanje. Prvo će se raditi prilazi objektu, a za to vreme dobićemo potrebnu dokumentaciju za dalje radove. Objekat će biti opremljen pokretnim trakama za reciklažu – objašnjava Maksimović za Šumadijapress.
Na pitanje zašto se u gradu na reciklažu ne obraća više pažnje, Maksimović priznaje da se ne može apelovati na svest građana da recikliraju, u trenutku kada nemaju ni dovoljno kontejnera.
– Mi smo mesecima bili u problemu da su nam ulice pune đubreta, a ni sada nema dovoljno kontejnera. Dešavalo se da “Čistoća”, koju smo dolaskom na vlast zatekli u očajnom stanju, na ulice izađe sa tri kamiona, a 12 je pokvareno. Mi ćemo iz kredita kupiti i kamione i kontejnere, ali dok se to ne desi ne možemo apelovati na građane da recikliraju, jer ni mi nismo obavili ono što je naš posao. Kada tu uvedemo red, pojačaćemo kampanje – kaže Maksimović.
Reciklažom do radnih mesta
Procenjeno je da u Srbiji ukupna godišnja šteta prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom iznosi između 98 i 276 miliona evra, ili od 0,4 do 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, podaci su Informacionog centra Evropske unije.
EU računa da bi u dugoročnom nastojanju da se ostvari recikliranje 70 odsto ukupnog otpada, moglo biti stvoreno oko pola miliona novih radnih mesta. U Srbiji se očigledno ne misli na ovaj način.
– Retko koja industrijska grana u Srbiji ima takav razvojni potencijal kao reciklažna industrija. Specifičnost ove delatnosti ogleda se u tome, što se osim u proizvodnim pogonima fabrika za reciklažu, posredno angažuje značajna radna snaga na poslu sakupljanja otpada. Tako je benefit razvoja reciklažne industrije ne samo pozitivan uticaj na životnu sredinu i stvaranje profita koji podstiče ekonomski rast, već i značajan doprinos socijalnoj inkluziji i zapošljavanju najranjivijih grupa stanovništva – ističe se u oktobarskom broju biltena Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.
Prema podacima ove asocijacije, oko 30.000 ljudi u Srbiji bavi se sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ako recikliramo tek 10 odsto otpada, nije teško preračunati koliko bi ljudi imalo zaradu kada bi bio povećan procenat reciklaže. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, procenjuje da u zelenoj industriji Srbije, proizvodnji i uslugama u ovoj oblasti, do 2019. godine može biti uposleno 50.000 ljudi.
EU daje pare, ali nema ko da ih uzme
Vlada Srbije je početkom septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 koje se tiče zaštite životne sredine i dostavila ga Evropskoj komisiji. Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine rekao je za internet mrežu “EurAktiv” koja se bavi aktivnostima Evropske unije, da “je Srbija već prenela dosta evropskih propisa u svoje zakonodavstvo, ali da problem predstavlja primena”.
– Problem predstavlja i to što nema spremnih projekata za korišćenje pretpristupne pomoći EU u oblasti životne sredine. Taj problem je, takođe, izražen na lokalu koji je nadležan za vodu za piće ili komunalni otpad. Bojim se da ćemo izgubiti mogućnost da iskoristimo ta sredstva – rekao je Vesić.
Alarmantni podaci reciklera ambalažnog otpada, da je prosečna popunjenost njihovih kapaciteta sirovinom sa domaćeg tržišta svega 50 odsto, pokazuju da čitav sistem stoji na klimavim nogama i da se u budućnosti vrlo lako može urušiti.
Otpad i uvozimo i izvozimo!?
Srbija je prošle godine uvezla 243.110 tona otpada, podaci su Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Domaće fabrike za reciklažu otpadnog kartona i papira, da bi popunile svoje kapacitete prerade, uvoze mesečno 8.000 tona stare hartije, jer nije razvijena reciklaža u državi.
U isto vreme, Srbija je lane izvezla 502.826 tona otpada.
U situaciji kada su sakupljene količine ambalažnog otpada daleko manje od kapaciteta prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima, samo je još falio nekontrolisan izvoz neprerađenog otpada, kažu u Srpskoj asocijaciji reciklera ambalažnog otpada:
– U uslovima slobodnog tržišta država nema mogućnost da zakonski spreči izvoz otpada što za posledicu ima da se značajne količine neprerađenog otpada izvoze pre svega u zemlje u okruženju. Izvoznici neprerađenog otpada iz Srbije su uglavnom ćerke firme reciklažnih kompanija u Hrvatskoj i Mađarskoj. Recikleri u ovim zemljama dobijaju od svojih država subvencije za preradu otpada pa su u daleko boljoj poziciji od reciklera u Srbiji.
Oni dodaju da su, da bi održali kontinuiran proces proizvodnje, prinuđeni da uvoze ambalažni otpad i plaćaju izuzetno visoke troškove transporta.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
