Izvor: Politika, 27.Maj.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža – unosan posao
Od najmlađe industrijske grane u Srbiji živi nekoliko hiljada sakupljača sekundarnih sirovina
Nedaleko od Obrenovca, u mestu Zvečka, nalazi se jedna od nekoliko stotina malih porodičnih firmi registrovanih u Srbiji za prikupljanje sekundarnih sirovina. Reciklaža, najmlađa industrijska grana u našoj zemlji, jedina je u vreme svetske ekonomske krize beležila rast i u protekle tri godine. U ovoj industriji zaposleno je više od 10.000 ljudi. Mnogi koji nisu uspeli da pronađu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posao počeli su da se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, a neki od njih otvorili su i porodične firme.
Govoreći o svojim počecima, Dragan Jovanović, vlasnik samostalne zanatske radnje za otkup i sakupljanje sekundarnih sirovina „Kod Gregora”, objašnjava da 1993. godine nije bilo posla i da je tim poslom počeo da se bavi kako bi prehranio porodicu.
– Po zanimanju sam autolakirer i radio sam tada u Šumadija servisu, ali posla ni plate nije bilo, pa sam video šta rade moji poznanici i tako ušao u posao. Od drugara sam dobijao školjke automobila i to mi se osladilo: dobijete nešto za džabe i lepo zaradite. Kada sam počinjao time da se bavim nije mi bilo prijatno, ali kada sam video da su tu pare i da mogu decu da iškolujem, zavoleo sam taj posao – navodi Jovanović, dodajući da ima troje dece i da su sva deca školovana u inostranstvu, te da sin koji je završio Muzičku akademiju sada svira u Berlinskoj filharmoniji.
O mogućnostima koje reciklaža pruža malim preduzetnicima u sakupljačkoj mreži, govori i podatak da u Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je, u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak. Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje, koji često potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, pruža im socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove.
Dok nam pokazuje parcelu na kojoj se nalazi veća gomila gvožđa, starih kućnih aparata, školjki automobila i druge „zarđale gvožđurije”, u dvorište Jovanovića pristižu kombiji puni raznog otpadnog metala, sakupljači se dovoze na veliku vagu uzidanu u beton, mere sirovine i istog momenta naplaćuju robu.
Najčešće nam ljudi sami dovoze otpad, to su uglavnom bakar i aluminijum, a posle pet sati popodne i vikendom imamo najviše posla. Dnevno dolazi 50 do 60 ljudi, ali i mi idemo na teren po selima kada nas neko pozove. Sakupljači mogu da uzmu od 10.000 do 20.000 dinara, ali ponekad i samo 2.000. Najviše zarade kada ljudima očiste podrume i dvorišta – ističe Jovanović.
Kako objašnjava, u poslu sakupljanja sekundarnih sirovina treba mnogo da se radi: „Do 17 časova, a posle toga supruga i ja ostajemo da klasiramo robu. Konkurencija je velika i to te tera da mnogo radiš.”
– Može od ovog posla da se živi, samo ako se radi dobro. Ovo je trenutno najbolji posao u Srbiji – zaključuje Jovanović.
Procvat reciklaže u Srbiji zabeležen je posle 2009. godine i donošenja takozvanog seta zelenih zakona i uvođenja reciklaže u ekonomski održiv sistem. Vlada Srbije politikom subvencija ključno je doprinela razvoju reciklažne industrije. Uvođenjem taksiranja proizvoda, koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, svi proizvođači, distributeri i uvoznici takvih proizvoda postali su obavezni da plaćaju ekološku taksu. Paralelno sa tim, uvedena su i podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Krajem 2009. godine počelo je subvencionisanje firmi koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja. Primenom načela „zagađivač plaća”, proisteklim iz zakonodavstva Evropske unije, putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđeni su uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture.
– Sakupljačka mreža koju čine fizička lica važna je iz nekoliko razloga. Prihodi koje oni ostvaruju, država oporezuje sa 10,6 odsto, sakupljači su u mogućnosti da imaju tekuće račune i podižu kredite. Kada razviju posao, sakupljači najčešće postaju preduzetnici ili otvaraju firme, čime zapošljavaju još ljudi i plaćaju pune poreze i doprinose. Na taj način smanjuje se broj ljudi koji primaju socijalnu pomoć i nalaze se na birou za zapošljavanje – ističe za „Politiku” predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović-Vukićević.
Da je potencijal reciklažne industrije daleko veći od postojećeg, govori i podatak da se trenutno u Srbiji reciklira svega 15 odsto otpada, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 50 odsto.
Slobodanka Stamenić
objavljeno: 27.05.2013.
