Izvor: Politika, 28.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reči sa mnogo značenja
Na Tribini biblioteke SANU predstavljene knjige Ljubomira Simovića: „Planeta Dunav” (trilogija) i „Titanik u akvarijumu”
Na prvoj ovogodišnjoj Tribini biblioteke SANU bilo je reči o knjigama akademika Ljubomira Simovića „Planeta Dunav” („Beogradska knjiga” – Beograd, Međunarodni festival poezije – Smederevo) i „Titanik u akvarijumu: 6. maj 2007 – 6. maj 2013”, knjiga u kojoj preovlađuju intervjui sa Simovićem (Izdavački centar Matice srpske – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Novi Sad). Posle pozdravne reči akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU, o knjigama su govorili: Miro Vuksanović, Bogdan A. Popović, Milivoj Nenin i autor.
Miro Vuksanović je podsetio na jedan od razgovora iz knjige „Titanik u akvarijumu”. Novinarka je upitala akademika Ljubomira Simovića zašto u svom „Pamtiveku” često pominje Papića gumno, a pesnik je rekao: „To je gumno Momčila Papića s Jelove gore, od koga sam kupio plac za vikendicu. S tog gumna se otvara ogroman vidik. Sam Momčilo je imao običaj da kaže da se s njegovih sena može videti Avala. Oduševljen tim vidikom, jedan od mojih prijatelja je rekao da se s njega vidi pola Srbije. A drugi je, kao u šali, dodao da će se, ako se nastavi ovako kako je počelo, s tog gumna jednog dana videti cela Srbija.” Na pitanje da li je to „malo gorka šala”, Simović je, po svom običaju - s razložnim upozorenjem, kazao: „S tim se nije šaliti. Pogotovu kad vidite da je proglašenje nezavisnosti Kosova neke osokolilo a neke ničemu nije naučilo.”
Bogdan A. Popović je govorio o troknjižju „Planeta Dunav”. Objavljene tokom poslednjih petnaestak godina, svoje tri knjige pesama: „Ljuska od jajeta”, „Tačka” i „Planeta Dunav” – Ljubomir Simović je preuredio u meri koju je smatrao neophodnom kako bi ih što tešnje međusobno uzglobio. Po sebi je razumljivo da mu to ne bi pošlo za rukom da, dok je radio na trima za samostalno objavljivanje predviđenim zbirkama, u vidu nije imao buduću veliku poetsku celinu, veliku poetsku formu. Novonastala pesnička trilogija objavljena je pod zajedničkim naslovom „Planeta Dunav”, s jeseni 2012. godine.
U prvom delu trilogije, u nekadašnjoj zbirci „Ljuska od jajeta”, reči izrazite mnogoznačnosti i simboličke nosivosti jesu: voda, sneg, planeta, nula. Ali, noseća reč, sa najviše posledica, ipak je – jaje. Simović, svakako, ima u vidu da jaje, između ostalog, simbolizuje začetak, prvobitnu stvarnost, a i ono što je Mirča Elijade mislio kada je konstatovao da u kosmogoniji jaje ima ulogu „slike – obrasca sveukupnosti”.
Minimalistička tačka, u naslovu drugog dela trilogije, zapravo je središte značenjski sve obuhvatnijih koncentričnih krugova. Sudimo li, međutim, po broju pesama u kojima se pojavljuju, i po snazi i obuhvatnosti njihovog simboličnog dejstva, reč Dunav i voda su u ovom delu troknjižja gotovo ravnopravne sa tačkom. Štaviše, „prostor događanja” ovog dela, pa i cele trilogije, naglašava Popović, u okrilju je vode koja nosi sile kreacije i destrukcije, simbolizuje čovekovo postojanje, „proticanje” i obnavljanje.
Govoreći o knjizi „Titanik u akvarijumu”, Milivoj Nenin je rekao da smo mi dovedeni u neko posebno stanje: stalno smo u stanju predizborne kampanje. A laž je tada legitimno sredstvo. Laž je u funkciji, jer je u tesnoj povezanosti sa borbom za vlast... A „vlast i nije vlast ako nije doživotna i apsolutna”... O političarima, vidi se iz priloženog, Simović nema nijedne lepe reči: nisu dorasli problemima u kojima se Srbija nalazi. Jednostavno su nesposobni. Uzgred, kaže Nenin, pročitao je nedavno: da se izborima nešto menja – političari bi ih zabranili.Postoji u ovoj knjizi jedno fudbalsko poređenje. Teže je promašiti, nego pogoditi, često čujemo. Simović kaže, braneći se od toga da je prorok, u jednom intervjuu, da je teže ne videti, nego videti šta će se dogoditi... Od trenutka kada se knjiga pojavila, pa do danas, neke stvari su se promenile. Nimalo slučajno Simović ih je nagovestio. Promena vlasti u nekim gradovima naše zemlje, na primer... Teže je promašiti, nego pogoditi ponekad.
Negde oko sredine knjige, dodaje Nenin, pisac pravi odmor od politike, od teških tema, od učestvovanja u društvenom životu... Vodi nas, usred leta, u svoju kuću na Jelovoj gori... Vodi nas u svoju Arkadiju. Tu Arkadiju čuvaju „sedamdesetak gusto zasađenih planinskih čempresa...” Ali, tek što je stigao, pesnik – jer sve vreme je pred nama pesnik – počinje da broji dane kada će se iz raja vratiti u pakao „u metež, buku i smog Beograda”. Jednostavno, želi da učestvuje.
U svom slovu, Ljubomir Simović je zahvalio novinarima koji su razgovarali s njim, koji su koautori knjige „Titanik u akvarijumu”. Do mnogih odgovora ne bi došao da nije bilo novinarskih pitanja. Zahvalio je i izdavačima, koji su u ovom vremenu zatvorenih muzeja, otpisanih pozorišta, obezvređene knjige, degradirane kulture i narastajuće nepismenosti, omogućili da njegove knjige – da bilo koje knjige – ugledaju svetlost dana.
Z. Radisavljević
objavljeno: 29.01.2014
