Izvor: Southeast European Times, 09.Nov.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Recept bugarskih preduzetnica za uspeh

Vlasnici kompanija brinu u pogledu mogućeg uticaja globalne krize na poslovanje. Bugarske preduzetnice nisu izuzetak, ali one ne odustaju lako.

08/11/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 8.11.2011.

Kao i na drugim mestima u Evropi, većina Bugarki radije bi bila zaposlena u nekoj privatnoj ili javnoj kompaniji, ili u državnoj instituciji, nego da vode sopstvene kompanije. Kao rezultat toga, skoro dve trećine vlasnika ukupnog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << malih i srednjih preduzeća su muškarci.

Sa 36 odsto 2009. godine, procenat žena preduzetnika u toj balkanskoj zemlji već je bio iznad trenutnog proseka EU od 30 odsto, pokazuje nedavni izveštaj bugarske Agencije za promovisanje malih i srednjih preduzeća. Kompanije koje vode uglavnom su iz sektora usluga (49%) i trgovine (40%), a one na polju proizvodnje i građevinarstva čine 10 odsto, odnosno jedan odsto.

Procenat žena preduzetnika sa univerzitetskom diplomom, koje govore bar jedan strani jezik, znatno je veći nego među muškarcima, istakla je agencija.

Neke su možda bile primorane da osnuju svoje kompanije zato što su izgubile posao ili nisu imale alternativnu mogućnost za zapošljavanje.

Međutim, za druge, kao što su inženjerka elektrotehnike Lili Alađem i arhitektkinja Bojka Vitanova, radilo se o ličnom izboru koji je svaka od njih napravila početkom devedesetih godina, na vrhuncu već uspešne profesionalne karijere u građevinskom sektoru.

Obe su bile vođene sličnim motivima kada su otvorile svoje dizajnerske biroe u Sofiji u početnoj fazi prelaska Bugarske na tržišnu ekonomiju, uprkos svim poteškoćama kroz koje je zemlja prolazila u to vreme.

„Bila sam uverena u svoje profesionalne veštine i želela sam svima da pokažem da mogu to da radim“, kaže za SETimes Alađem, koja je je imala dvoje male dece kada je odlučila da pređe u privatni sektor 1993. godine.

„Već sam sebi napravila ime u profesiji, tako da nikada nisam morala da molim za posao. Upravo suprotno, posao je uvek nalazio mene“, istakla je ona.

Sedeći na suprotnoj strani stola, Vitanova je ponovila reči Alađemove, navodeći da je i ona želela „da dokaže svima da je sposobna da uspe sama“ kada je osnovala svoj arhitektonski biro 1991. godine.

„Ovo su bila vrlo teška vremena“, istakla je ona, dodajući da je koristila svaku pauzu između projekata da dotera svoje profesionalne i menadžerske veštine.

Pored vrhunske profesionalnosti, žena mora da bude ambiciozna, fleksibilna i mora da ima izuzetne organizacione sposobnosti da bi njeno preduzeće bilo uspešno, kažu Vitanova i Alađem.

Reni Petrova, vlasnica sofijske kompanije koja pruža konsultantske usluge i pomoć na polju ljudskih resursa, dodaje tom receptu „kreativnost“ i „šarm“.

Ona je osnovala svoju firmu pre šest godina, jer je „želela da uzme život u svoje ruke, bez obzira na poteškoće koje bi to moglo da donese“, rekla je ona za SETimes.

„Danas muškarci tretiraju žene u biznisu kao ravnopravne partnere“, rekla je Petrova, ponavljajući reči Alađemove i Vitanove. „Nikada se prema meni nije postupalo sa predrasudama“, naglašava ona.

Sve tri žene sada su zabrinute u pogledu mogućeg uticaja globalnog usporavanja na njihova preduzeća.

Problem sa kojima se suočavaju i Alađem i Vitanova je to što poslednjih meseci klijenti ne plaćaju usluge na vreme. Situacija se i dalje može kontrolisati, kažu one, nadajući se da se to neće pretvoriti u veći problem za njih.

Petrova je rekla da su se aktivnosti i prihodi njene kompanije smanjili za do 40 odsto, kao rezultat sve veće stagnacije na tržištu u protekle tri godine.

„Do sredine 2008. godine nije bilo dovoljno radnika i specijalista na svim poljima. Situacija se drastično promenila posle početka krize krajem 2008. godine. Danas puno ljudi traži posao, a vrlo je malo upražnjenih mesta“, rekla je ona.

Nastavak na Southeast European Times...