Izvor: B92, 17.Okt.2013, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reč psihologa - Deca zlostavljači životinja
Povodom zločina koji su u nedelju počinila dvojica dečaka u Resniku, kada su hladnokrvno ubili, a zatim zapalili 9 štenaca, u javnosti se digla velika prašina. Dok se jedni zgražavaju, a drugi polemišu koje su nadležne službe za kažnjavanje dece, mi smo odlučili da, zajedno sa stručnjakom, zavirimo u psihološki profil deteta “zlostavljača životinja”, odnosno ponudimo moguće “okidače” ovakvog ponašanja.
Možda zvuči kao izlizani kliše, ali mnogi bi rekli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da to što deca provode dane igrajući video igre, koje veličaju agresivnost i pobednike, jeste u tesnoj vezi sa činjenicom da tako rastu u osobe sa iskrivljenim vrednostima. U virtuelnom svetu osećaju se jako i moćno poput superheroja, dok u stvarnosti nemaju načina da proizvedu isto osećanje. Jedini način je napasti slabijeg, a prve na udaru su sitne životinje.
To je samo jedna od teza, kojom se može objasniti kako je, na primer, jedanaestogodišnjem dečaku palo na pamet da zapali štene. Ovo je naravno samo primer, jer se niko još nije detaljnije bavio konkretnim slučajem.
Deca ranog školskog uzrasta najčešće imaju već formiran moralni kodeks i trebalo bi da znaju da je mučenje životinje društveno neprihvatljivo ponašanje. Iako, vaspitanje nije jedini faktor koji utiče na (ne)ispoljavanje agresivnog ponašanja i antisocijalni poremećaj ličnosti, dete se mora pažljivo usmeravati i kontrolisano vaspitavati još od prvih koraka. Međutim, u obzir se mora uzeti i niz drugih takođe važnih faktora.
Dete koje pokazuje „afinitete“prema maltretiranju životinja i u tome uživa svakako treba odvesti dečjem psihologu.
U prvi mah na pamet nam pada da u porodici iz koje dete dolazi već tinja konflikt i da su upravo roditelji ti koji su dete naučili nefunkcionalnom ponašanju, ali nam je Dario Kovač, budući magistar psihologije, objasnio kako to nije uvek tako:
"To je zdravorazumsko gledište, ali ima istraživanja koja porodične konflikte i mučenje životinja nisu dovela u vezu. To znači da kod nekih osoba koje čine takva dela ima porodičnih problema, a kod nekih nema, stoga je preteran zaključak tvrditi da u porodici moraju da postoje konflikti. Dakle, verovatnije se radi o genetskoj osnovi – emocionalnoj disfunkciji mozga koja se pod određenim okolnostima formirala u patologiju. Zaključno, verovatno se radi o psihopatskim strukturama ličnosti, ali ipak, ne treba 100% tvrditi, nego uvek zaključivati s određenim oprezom."
Za razliku od laika, kojima su puna usta samouverenih dijagnoza i procena, nijedan psiholog se neće odvažiti da iznosi mišljenja o psihičkom stanju pre detaljnog proučavanja konkretnog slučaja.
