Izvor: Blic, 20.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reč koja ne postoji
Veće dobro ili manje zlo - Građani na izborima, kako im i ime govori, imaju priliku da biraju. Da se opredeljuju za ono što im se čini najbolje. To je svakako utešno, sve dok se ne zapitamo šta im se nudi? Ili, još određenije, za šta se, uistinu, opredeljuju? Za veće dobro ili za manje zlo. U tom drugom slučaju sloboda izbora ne deluje nimalo utešno jer je i manje zlo još uvek daleko od dobrog.
Reč koju diplomatija ne trpi - U pomalo vulgarnom opisu naravi za ženu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja kaže „ne" veruje se da misli „možda", ako kaže „možda" misli „da", ako kaže „da" - nije žena. Kod diplomata je sasvim obrnuto. Ako kaže „da", misli „možda", ako kaže „možda" misli „ne", ako kaže „ne" - nije diplomata. Kako je onda moguće da se kod nas tako uporno i besprizivno koristi reč „nikad". Da li su oni, koji je olako izgovaraju vidoviti ili sebi pripisuju božansku moć da znaju šta će se događati i u budućnosti .Zauvek. Da li ih je,najzad,neko obavestio da je „nikad" jedina reč koja u diplomatskom rečniku ne postoji.
Čijom zaslugom? - Zvaničnici su se, mora im se priznati, izveštili da sve sebi pripisuju u zaslugu. Održavanje ovoga ili onoga. Izgradnju ovoga ili onoga. Kao da se to što se održava i to što se gradi finansira iz njihovog vlastitog džepa, a ne iz budžeta što će reći iz doprinosa svih građana. Da i ne govorimo o tome da je to njihova obaveza. Ili,možda,očekuju da treba da im uvek iznova aplaudiramo što čine samo ono što je u opisu njihovog posla.
