Izvor: RTS, 29.Maj.2013, 17:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reakcije na presudu Prliću

Presude Haškog tribunala Jadranku Prliću i petorici saoptuženih za zločine u BiH izazvale različite reakcije u Hrvatskoj. Za neke presude su očekivane, drugi se uzdaju u žalbeni postupak. Malobrojne i suzdržane reakcije funkcionera BiH.

Prva reagovanja u Hrvatskoj na presudu haškog Suda čelnicima Herceg-Bosne, ali i na ulogu tadašnjeg vrha Hrvatske na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom u sukobima u BiH, različita su - od očekivanja takvog sudskog ishoda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do polaganja nade u drugostepeni postupak.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović i predsednik Sabora Josip Leko nisu komentarisali prvostepenu presudu, ali su poručili su da Hrvatska i BiH treba da se okrenu budućnosti i nastavku dobrosusedske saradnje.

"Kao prvo, kad slušam takvu presudu, prvo čega se setim su žrtve. Moja sećanja, moje saučešće je usmereno prema žrtvama i njihovim porodicama, kao i u drugim slučajevima strašnih zločina koji su se događali na području bivše Jugoslavije", rekao je Josipović.

Ja sam o, po mom sudu, nekim pogreškama hrvatske politike govorio na parlamentarnoj skupštini BiH, ali danas je vreme kada se okrećemo budućnosti. Hrvatska i BiH vrlo dobro sarađuju, imamo zajedničku evropsku budućnost i ono što je bilo u prošlosti nas ne sme opterećivati", poručio je Josipović.

Leko je naglasio da Haški sud treba poštovati, "sviđale nam se njegove odluke ili ne", ali i podsetio da dosadašnja haška iskustva upućuju da presuda u drugom stepenu može biti bitno drugačija", prenosi agencija Hina.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović ocenio je da kvalifikacija Haškog suda o udruženom zločinačkom poduhvatu šestorice bivših političkih i vojnih čelnika Hrvata u BiH, zajedno s političkim i vojnim vođstvom Hrvatske, "ne odgovara stvarnosti" i izrazio uverenje da će drugostepeno veće uzeti u obzir da je Hrvatska prema BiH, iako je imala pogrešaka, bila partner, saveznik i jako puno pomagala.

U drugostepenom postupku promene su moguće, katkad i neočekivane, naglasio je Milanović i dodao da o individualnoj odgovornosti optuženih ne može da govori, podsetivši da je i sama odbrana rekla da je bilo zločina.

"Ako možemo deliti BiH na državu tri naroda, kako piše u Ustavu te države, onda bez glasova hrvatskog naroda u BiH na referendumu u proleće 1992. godine, nje kao samostalne države ne bi ni bilo", istakao je hrvatski premijer.

Predsednik HDZ-a Tomislav Karamarko je "neugodno iznenađen i kvalifikacijom o udruženom zločinačkom poduhvatu i visinom kazne šestorici Hrvata iz BiH" i tvrdi da je "BiH, kao i Hrvatska, bila izložena srpskoj agresiji".

Naglasio je da je "apsurdno optuživati i prvog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana, koji se odupro agresiji, i dao podršku BiH", izrazivši očekivanje da će u žalbenom postupku kvalifikacija biti promenjena, a pravomoćne presude biti drukčije.

Pravosnažne presude - osnov za tužbu BiH protiv Hrvatske

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac rekao je da je današnja presuda hrvatskoj šestorci bila očekivana.

"Jasno je da je za takvu presudu kriva politika iz 1990-ih godina. Hrvatska politika od 2000. činila je sve da to nasleđe ukloni iz odnosa RH i BiH", rekao je Pupovac za Večernji list.

Kako je podsetio, to je činio bivši predsednik Mesić, bivši premijeri Račan i Sanader, a nastavljaju današnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović i aktuelna Vlada.

"Presuda će imati svoj put, žalbeni postupak, ali nema sumnje da će pomoći u osvešćavanju kad su u pitanju odnosi RH i BiH", zaključio je Pupovac.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je bi ovakva presuda bivšim liderima Hrvata u BiH, ako postane pravosnažna, bila dobar osnov za tužbu Bosne i Hercegovine protiv Hrvatske za genocid.

"Ova presuda u onom osnovnom, ako ne u visini kazne, onda barem u činjeničnom delu, treba da bude potvrđena kao udruženi zločinački poduhvat i etničko čišćenje", rekao je Štrbac.

Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj istakla je da je presuda pokazala međunarodni karakter tadašnjih sukoba i da je, iako nepravosnažna, još jedan u nizu nedvosmislenih pokazatelja odgovornosti Hrvatske za brojne zločine počinjene nad nehrvatskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1994. godine.

Vlasti u Hrvatskoj imaju političku i moralnu obavezu da preuzmu odgovornost za zločine koje je izazvala politika bivšeg predsednika Franje Tuđmana i Hrvatske u BiH od 1992. do 1994. godine, naglašavaju u Inicijativi.

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić presudu smatra "drastičnom i sramotnom". On podseća da su "Blaškić, Gotovina i Markač bili drastično osuđeni u prvostepenim presudama, koje su u drugom stepenu bile smanjene ili ukinute".

Dodik: Haški tribunal nije sud pravde

Malobrojni funkcioneri u BiH koji su komentarisali presudu bivšim političkim i vojnim funkcionerima Herceg Bosne, uglavnom su bili suzdržani i podsećali da tek treba pričekati pravosnažnu presudu.

Članovi Predsedništva BiH i dalje su u službenoj poseti Francuskoj, a predsedavajući Veća ministara BiH Vjekoslav Bevanda nije želeo da komentariše presudu, ali je zato reakcija usledila iz njegove stranke, HDZ BiH.

"HDZ BiH veruje da će drugostepenom presudom biti odbačena teza o 'udruženom zločinačkom poduhvatu' i da će presude šestorici bosanskohercegovačkih Hrvata biti odbačene ili značajno umanjene", saopštila je ta stranka.

Navedeno je i da presuda ne može umanjiti doprinos osuđenih u stvaranju hrvatske slobode i odbrani hrvatskog naroda u BiH, kao i stvaranju preduslova za mirovne pregovore u BiH, koji su, osim ostalog, omogućili i opstanak bošnjačkom narodu u toj zemlji.

Predsednik Federacije BiH Živko Budimir, koji je danas saslušavan pred parlamentarnom komisijom povodom sumnje da je umešan u korupciju, kazao je da za konačnu ocenu treba pričekati konačnu odluku suda.

Predsednik Vlade Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić pozdravio je osuđujuću presudu.

"Bio sam učesnik ratnih zbivanja i vrlo dobro znam šta se događalo u ratu. Neki pokušavaju danas da promene istoriju i dokazuju da su bili na pravoj strani. Haški tribunal je presudio i tome se nema šta dodati", izjavio je on.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik nije želeo da komentariše današnju presudu u slučaju "Prlić i ostali", navodeći samo da Haški tribunal "nije sud pravde, bez obzira na ovu presudu". 

"Oni nisu uspeli da postignu osnovni cilj, a o pojedinačnim presudama ne bih govorio", kazao je Dodik novinarima.

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić kazao je da je presuda Prliću i ostalima ozbiljna, jer govori o udruženom zločinačkom poduhvatu, a istovremeno je istakao da treba biti suzdržan, s obzirom na praksu po kojoj se u drugostepenom postupku takve presude mogu i preinačiti.

Za razliku od političara, predstavnici udruženja su oštriji u komentarima, a posebno su ogorčeni u udruženjima koja okupljaju bivše pripadnike Hrvatskog veća obrane (HVO).

Predsednik Udruženja dobrovoljaca Domovinskog rata Herceg-Bosne Petar Zelenika kazao je da osuđuje sve zločine, ali i da ovu presudu smatra političkom. Po njegovom sudu, ovim se ujedno kažnjava hrvatski narod. "Nas kao da žele da kazne jer smo 1992. godine izašli na referendum i glasali za nezavisnost BiH", kazao je Zelenika.

Bosanskohercegovački pravnik i analitičar Vehid Đehić, ujedno predsednik nevladine organizacije Forum građana Tuzle, novinarima je kazao da je važno izbeći dodatne podele u bosanskohercegovačkom društvu.

"Ne treba stvarati atmosferu pobednika i gubitnika, jer je to ipak naša zajednička prošlost koje treba da se stidimo", kazao je Šehić, a prenosi agencija Hina.

Nastavak na RTS...